Kapitalno dvojezično izdanje „Ornamenti Srbije – pirotski ćilim“ slikarke i praunuke slavnog „južnjaka“ Bore Stankovića, Milice Živadinović, predstavljeno je 14. februara u Etnografskom muzeju.
O knjizi su pored autorke govorili prof. dr Zorica Tomić, kulturolog, Uglješa Stanimirović, vizuelni umetnik, Rastko Nicić, član Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija, Ivana Misirlić, urednica, i Marina Cvetković, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju.
Da je za kulturu važna podrška zajednice pokazuje i činjenica da je izdavanje ove knjige podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a sponzorisala UniCredit Banka, kao jedan od vidova osnaživanja napretka zajednice, ali i kao rezultat dugogodišnje poslovne saradnje.
UniCredit Banka je jedan od lidera na tržištu kada je reč o društveno odgovornom delovanju. Rastko Nicić je istakao da su „prepoznali ovu knjigu kao projekat od izuzetne važnosti, kako se aspekta podržavanja lokalne zajednice tako i kao vid osnaživanja ženskog preduzetništva. Ova knjiga čuva istorijsko i kulturno nasleđe a to je ono što je nama važno jer UniCredit Banka kontinuirano prati i podržava lokalne zajednice u kojima posluje u svim zemljama Evrope.“
Marina Cvetković je u Etnografskom muzeju zadužena za kolekciju pirotskih ćilima: „Pirotsko ćilimarstvo je važan segment našeg kulturnog nasleđa i zbog svoje estetike i zbog tehnike kako je izrađen. On predstavlja jednu temu kojom su se kroz istoriju zaista bavili mnogi stručnjaci i koja je bila inspiracija mnogim umetnicima. Milica je mnogo truda uložila da sakupi neke nove podatke, da pruži potpuno drugačiji, rasterećen pristup i napravila je bogato ilustrovanu monografiju pristupačnu širem krugu ljudi što će doprineti i široj popularizaciji našeg kulturnog nasleđa.“
Zorica Tomić je na početku zahvalila Milici na pozivu da učestvuje u pisanju predgovora i na ulozi recenzenta, Laguni koja je pristala na Milicinu ideju i na prilici da se promocija održi u, po mišljenju Tomićeve, jednoj od najdivnijih institucija kulture u Srbiji, Etnografskom muzeju: „Milica je imala lične razloge da krene na put ovog traganja koje je lično, emocionalno, simboličko i vrlo ozbiljno filozofski utemeljeno. Imala sam prilike da vidim različite pirotske ćilime ali sam oduševljena načinom na koji je to Milica prezentovala. Ona je na impozantan način predstavila jedan aspekt naše kulturne baštine. Dok sam istraživala, saznala sam da postoji pokušaj izrade takozvanog matematičkog modela, neke vrste formule za pirotski ćilim, što bi trebalo da dobije formu algoritma. Ako matematičari u tome uspeju pa to će biti kao da su otkrili jedan aspekt našeg kulturnog DNK.“
Uglješa Stanimirović je kolekcionar, vizuelni umetnik čijom zaslugom je knjiga obogaćena brojnim fotografijama ćilima u savremenom enterijeru. On je na promociji istakao da ga raduje što se u društvu recepcija ćilima menja: „Mislim da društvo prepoznaje ćilim kao nešto važno. On nalazi svoje mesto u enterijeru. Mladi ljudi iz kreativne industrije vide u njemu neke estetske principe koje razumeju kao važne i relevantne. Voleo bih da pohvalim objavljivanje ove knjige, jer ona komunicira sa širom publikom a ne samo sa krugom istomišljenika i to mi se dopada.“
Milica Živadinović je na kraju promocije zahvalila mnogobrojnim ljudima i institucijama koje su joj pomogle u istraživanju o ćilimima za koje se zainteresovala pre desetak godina: „U periodu kada sam stvarala nakit spontano se desilo da su iz mene izlazile neke geometrijske forme, asimetrične, koje su mi bile iznenađujuće a koje su mi sve više podsećale na pirotski ćilim i tako je krenula jedna avantura a svako istraživanje je i jedna velika detektivska priča. Ta magija ćilima me je nosila na najneverovatnija moguća mesta. Odlazila sam često u Pirot. Tamo sam i srela divnu gospođu Zlatu Gavrilović kojoj je posvećena ova knjiga i koja me je mnogo zadužila i prenela mi svoje znanje“.
Istraživanjem je Milica sakupila veliku građu i poželela da je podeli sa drugima: „Tražila sam jedan novi, savremeni izraz, zabavniji način kako bih zagolica maštu i neke publike koja se možda nikada nije zanimala za pirotski ćilim. Drago mi je što je knjiga našla svoje čitaoce.“
Kao specijalni gosti, promociju je ulepšao mešoviti hor Pevačkog društva „Preobraženje“ pri Hramu Preobraženja Gospodnjeg na Pašinom brdu u Beogradu pod dirigentskom palicom maestra Bratislava Prokića, koji je i osnivač hora.
FOTO: Laguna
