Dokumentarni diptih „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile) autorke Mile Turajlić biće prikazan od 13. do 22. marta u 18 i u 20.30 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. U prvoj nedelji prikazivanja (od 13. do 17. marta u 19.30) između projekcija biće održani i razgovori sa autorkom. Projekcije u DKC pratiće izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ koja će u subotu, 18. marta u 12 časova biti otvorena u Muzeju afričke umetnosti. Kustosi izložbe su Mila Turajlić, Maja Medić, Ana Knežević i Emilia Epštajn.
Na konferenciji za medije održanoj u ponedeljak, 13. marta u Dvorani Kulturnog centra Beograda prisutnima se obratila autorka, Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti i Emilia Epštajn kustoskinja Muzeja afričke umetnosti.
Ivan Aranđelović, urednik filmskog programa DKC se u ime Kulturnog centra Beograda zahvalio autorki na ekskluzivitetu da film bude prikazan upravo u ovom bioskopu.
Mila Turajić, autorka diptiha je uzvratila zahvalnost Dvorani Kulturnog centra Beograda na tome što je već dugi niz godina kuća dokumentarnog filma i što je uspeo da održi jedan prostor u Beogradu gde autorski dokumentarni film može da igra na redovnom repertoaru i da postoji u bioskopskom životu grada.
„Nakon što sam predstavila diptih na 28. Festivalu autorskog filma u Beogradu imala sam priliku da odem u Alžir, što bi verujem Stevanu Labudoviću bila najdraža projekcija. Film je na Festivalu angažovanog filma u Alžiru osvojio Grand Prix, učesnici koji su bili deo filma Filmske gerile su došli na projekciju, obratili se publici i to je bilo veoma emotivno. Prošle nedelje je bila premijera filma u Njujorku, tako da je ovaj diptih počeo da živi bioskopski život. Jako mi je bilo važno da se vratim u Beograd i da osmislim koncept u okviru koga ću svako veče da budem tu i da se susretnem sa publikom jer ovi filmovi otvaraju dosta tema,” rekla je autorka.
„Pri tom se i jako lepo namestilo da je stigao i poziv od Muzeja afričke umetnosti da osmislimo i muzejski deo ovog projekta, jer priča o Stevanu Labudoviću od inicijalne filmske ideje je postala jedan koncept koji smo nazvali Filmski žurnali Nesvrtanih u saradnji sa Filmskim novostima i da je ovo jedan pravi umetničko-istraživački poduhvat. Mi ne stajemo na ovome već nastavljamo da istražujemo i skeniramo filmske materijale koje su snimatelji Filmskih novosti snimali za Nesvrstane zemlje,” dodatno je naglasila rediteljka ostvarenja.
Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti je na konferenciji izjavio: „Mila je na neki način u Filmskim novostima deo kolektiva, ona je vrhunski profesionalac i pre svega prijatelj. Njen dosadašnji opus je bio vezan za naš arhiv što je nama velika čast. Filmovi koje je ona snimila govore o njenoj temeljitosti, i naš arhiv poznaje dovoljno dobro i kao naša šefica arhiva. Dokumentarni film se ne može falsifikovati i zato su oni najbolji čuvari sećanja na neko prošlo vreme. Zato je važno da se arhivska građa putem projekata kao što je Milin učini dostupnim široj javnosti i da dožive satisfakciju koju zaslužuju. Publika se ne može prevariti.“
Emilia Epštajn, kustoskinja Muzeja afričke umetnosti je izrazila veliko zadovoljstvo povodom rada na izloži koja će u subotu biti otvorena i prisutnima se obratila rečima: „Izložbu ćemo otvoriti na dan potpisivanja primirja između Francuske i Alžira. Mnogo nam je značilo da u našem radu na arhivu pridodamo usmene istorije koje su došle preko Mile, tj. jedan ljudski momenat koji će biti važan deo ove izložbe. Imali smo posebnu priliku da nam Mila i Maja Medić ukažu na Maju Plavšić, službenicu Crvenog krsta koja je učestvovala u Alžirskom ratu. I sa jako puno ljudi smo dodatno bili u komunikaciji kako bismo što više saznali o gospođi Plavšić i čitavom tom periodu. Pored snimaka sa Majom Plavšić uvrstili smo i podatke koje je Mila snimila sa Borkom Lalović, suprugom Miloša Lalovića ambasadorom u Tunisu. U poslednje vreme našem muzeju postaje važan antikolonijalni kontekst, kao i tema dekolonijalizacije institucija i govora. U ovoj temi Alžira bilo je jako zanimljivo videti period završetka rata, ali je bilo i interesantno pratiti šta se posle desilo, tj. koji potencijali se nisu ostvarili. Naši osnivači muzeja Zdravko Pečar koji je bio ratni dopisnik i Veda Zagorac koja je bila na mestu atašea za štampu u jugoslovenskoj amabasadi u Tunisu su takođe bili savremenici Stevana Labudovića. Po određenim prepiskama i fotografijama sve smo ih zajedno našli u istom trenutku na istom mestu. Mila Turajlić će imati svoje autorsko vođenje kroz izložbu u nedelju, 19. marta u 11 časova.“
Konfereniciji za medije prisustvovao je i Radoslav Zelenović koji je istakao: „Ima mnogo ljudi koji su za života zaslužili da imaju film o sebi i o svom radu. I ta činjenica da Labudović nije doživeo premijeru filma u kome je glavni junak je nešto što ne bi trebalo da nam se često dešava. Pojavom Mile Turajlić je bilo potpuno jasno da imamo vanserijski filmski talenat. I drago mi je da je svoju karijeru opredelila prema filmskoj arhivistici. Dve stvari su u istoriji dostojanstveno ostarile, to su rokenrol i filmska traka. Činjenica da se Mila upustila u to da deo svoje karijere posveti jednom filmskom arhivu već je izrodila nekoliko fantastičnih rezultata, a to su ova dva filma. Kulturna dobra su neobnovljiv resurs, taj deo kulturnih dobara ko zna koga još mora da sačeka da bi postao dostupan javnosti. Ovaj deo je postao dostupan javnosti i ustalasao ju je. Naši autori iz Filmskih novosti su stvorili za mnoge zemlje dragocene materijale koje oni nemaju. Mnoge kinematografije su dobile svoj deo filmske istorije zahvaljujući ljudima sa ovih prostora. Nadam se da si Mila ovoga svesna i molim te da nastaviš da se baviš ovom temom i dalje.“
„Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels“ je dokumentarni diptih koji se sastoji od dva dugometražna filma koji vode na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg Sveta. Filmovi su bazirani na do sada nikada ranije prikazanim 35mm filmskim materijalima, koje je snimio Stevan Labudović, snimatelj Filmskih novosti, koji je pratio predsetnika Tita trideset godina.
Foto: Amir Hamzanagić/ATA Images
