Treće izdanje DAH Teatar Festivala UMETNOST I LJUDSKA PRAVA, biće održano od 20. juna do 24. juna 2023, na različitim zanimljivim lokacijama u Beogradu. Festival povezuje umetnike i branioce ljudskih prava jedne sa drugima i sa širom zajednicom, sa ciljem da podstakne i osnaži građane da reaguju protiv nepravdi, da preuzmu aktivnu ulogu u promenama u svojim sredinama. Pod tema festivala je Zauzimanje za drugog je borba za nas same, pod tim sloganom će biti organizovan Forum, sa ciljem da unesemo više empatije i saosećanja u ovo vreme u kome svi živimo, postavljajući pre svega ljudskost ispred ličnih (sebičnih) potreba. Program obuhvata pozorišne predstave, radionice, instalacije, koncerte, razgovore, filmove i stvaranje originalnog murala na Silosima, Dorćol. Umetnici i aktivisti za ljudska prava dolaze iz Argentine, Jermenije, Australije, Brazila, Danske, Nemačke, Holandije, Kosova, Norveške, Italije, Srbije i SAD.
Festival je postavljen tako da se u međusobnoj interakciji učesnika i publike pokrenu važne društvene teme koje se ne odnose samo na ljudska prava, već imaju i aspekt zaštite prirode.
Važan deo festivala su radionice, sa sledećim temama:
Afro-dijasporično telo umetnice Barbare Lusi Karvaljo (Brazil/Nemačka) bavi se kolonizacijom tela, posebno u plesu, i njegovim osnaživanjem i oslobađanjem kroz ritam afro-brazilskih udaraljki i pokreta. Kroz percepciju sopstvenog tela učesnici pokreću krug razmišljanja o rasizmu, diskriminaciji kao i konfliktima koji su deo integracije žena afričkog porekla u dijaspori. Održava se drugog dana na Institutut za umetnički igru.
Ukrštanje: pozorište i ljudska prava – radionicu vodi pozorišna rediteljka iz DAH Teatra Jadranka Anđelić. Ona će zajedno sa učesnicima tražiti odgovore na pitanja: Kako se stvarnost i ljudska prava na kreativni način prelamaju kroz teatar? Tolerancija, saradnja, poverenje, jednakost su sastavni delovi rada u teatru kao i ljudskih prava, koja se realno ostvaruju samo u odnosu sa drugim. Situacija izvođenja često stimuliše razumevanje uzroka nekog događaja. Kroz pozorišne tehnike (viewpoints), vežbama u grupi i odigravanjem (role play) situacija iz života, radionica nudi načine u razvijanju odnosa među ljudima, poštovanje različitosti, želju za upoznavanjem drugog? Pitanje je kako kroz pozorište neslaganje pretočiti u dijalog, odbijanje u saradnju, strah od društvenih promena u stvaralački čin?
Rad na solo performansu – od autobiografskog materijala do univerzalne priče, Karoline Spaić (Srbija/Holandija) analizira proces stvaranja solo performansa koji se zasniva na autobiografskom materijalu izvođača, ali istovremeno postaje univerzalan u cilju komunikacije sa publikom. Radionica nudi odgovore na ova pitanja: odakle početi, koje korake preduzeti i šta čeka izvođača-kreatora u ovom radnom procesu i ličnom putovanju? Karolina će učesnike radionice provesti kroz različite faze kreativnog procesa i dati im uvid u to kako mogu početi rad na samostalnoj solo predstavi. Postoji mogućnost da se radovi prikažu na ExploreZ festivalu, maja 2024.
Oba se održavaju u UK Parobrod u četvrtak i petak.
Instalacije i performansi:
Vođena šetnja Solvitur ambulando Grenland Friteatra iz Norveške je trosatna šetnja kroz šumu Košutnjaka, sa posebnim fokusom na drveće i klimatsku pravdu. Koncept je sledeći: dva izvođača (plus jedan dodatni izvođač i prevodilac) vode oko 30 članova publike u šetnju. Šetnja uključuje različite umetničke predahe u obliku pripovedanja i nastupa, kao i pauze za kafu i muzičke priloge lokalne violinistkinje. Solvitur Ambulando, u bukvalnom prevodu Rešava se hodanjem“ je poziv da se prošetamo kulturnim i jezičkim mozaikom. Norveški umetnici žele da senzibilišu i podsete publiku o važnosti drveća za ljudsku vrstu, da se ponovo povežu sa prirodom i iskuse život drveća kroz šetnju i slušanje različitih vrsta priča vezanih za prirodu – ili umetnost hodanja.
Performans 15 minuta u akvarijumu je performans i interaktivna instalacija Alise Oravec (Srbija) za 12 osoba. Tema performansa je „brza moda“ i problem zagađenja okeana. Za razliku od prirodnih tkanina, sintetika je praktičnija, te je proizvođači odeće sve češće koriste. Ali šta se dešava sa svom garderobom koja ne pronađe svog kupca? Koliko dugo zapravo traje život jednog komada sintetike i šta se dešava sa njim kada izađe iz upotrebe? Cilj performansa je da probudi svest o katastrofalnim posledicama uzrokovanim deponovanjem garderobe u okeane, stoga su učesnici smešteni u ambijent koji ih nagoni da osete ono što osećaju ugrožene flora i fauna. Performans je nastao u saradnji sa Institutom za umetničku igru. Performans se odigrava u UK Parobrod, u četvrtak 22. juna od 15 do 17 časova, na svakih 15 minuta.
Performans I Love You Snežane Golubović (Srbija/Nemačka) je odličan primer trajanja radnje koja se sastoji u konkretnom ponavljanju jednog elementa do njegovog prirodnog iscrpljivanja. Performans je u izlogu Kulturnog centra Beograda.
Festival ima specijalne programe, poput programa Preko linije, kome publika može da prisustvuje 21.6. od 17 časova u CZKD, a koji je nastao je iz potrebe da se predstave primeri feminističke prakse povezivanja, mirnog rešavanja konflikta i saradnje onih koji po zvaničnom narativu pripadaju suprostavljenim grupama. Ove godine biće prikazani primeri saradnje između teatara i umetničkih kolektiva Artpolis iz Prištine (Kosovo) i DAH Teatra iz Beograda (Srbija) čija saradnja traje više od 15 godina. Učesnice: Zana Hodža (Kosovo), Sintija Koen (USA), Ana Miljanić (Srbija), Ivana Milenović Popović (Srbija), Dijana Milošević (Srbija) i Staša Zajović (Srbija).
Zatim forum: Zauzimanje za drugog je borba za nas same, prepoznaje nužnost solidarnosti u svim vremenima, a naročito onim velikih promena, kada društvo lako zaboravlja ili čak aktivno tlači svoje najslabije članove. Učestvuju: Gedi Aniksdal (Norveška), Branislava Jovanović (Srbija), Izabela Kisić (Srbija), Jelena Krstić (Srbija), Maja Mitić (Srbija), Olivera Simić (Bosna i Hercegovina/Australija), Karolina Spaić (Srbija/Holandija). Moderira: Dijana Mitrović Longinović (Srbija).
Predavanje Umetnost protiv brutalnosti drži Klaudija Bernardi iz Argentine, bavi se umetnošću koju su stvorile žrtve državnog terora, oružanih sukoba i prisilnog izgnanstva.
Naime, tokom trajanja Festivala od 20. do 24. juna Klaudija će oslikavati sa ženama iz lokalne zajednice Silose, Dunavski kej 46, mural će biti svečano otvoren u subotu 24. juna u 19 časova.
Škola umetnosti Perkuin Zidovi nade je međunarodni projekat u oblasti umetnosti i ljudskih prava za obrazovanje, rešavanje sukoba, sprečavanje kriminala, izgradnju diplomatije, razvoj zajednice i očuvanje istorijskog sećanja. Poznata kao „Model Perkuin“, ova inicijativa je uspešno primenjena u Gvatemali, Meksiku, Argentini, Kolumbiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Severnoj Irskoj i Sjedinjenim Državama. Kroz kreiranje zajedničkih murala, javnih umetničkih projekata, urbanih intervencija itd, fokus svakog umetničkog projekta je da se da glas učesnicima koji su preživeli političko nasilje, onima koji su zaboravljeni ili namerno ućutkivani.
Na Festivalu Umetnost i ljudska prava imaćemo priliku da vidimo i dva filma:
Zemlja gde drveće leti – u mirnoj danskoj provinciji u toku su pripreme za proslavu 50. rođendana Odin teatra, kompanije koja je promenila pravac pozorišta u drugoj polovini 20. veka pod vođstvom Euđenija Barbe. Sa najdalekosežnijih geografskih širina planete – Kenije, Balija, Brazila, Indije i Evrope – timovi dece, mladih i umetnika dolaze u grad Holstebro koji svojim akrobacijama, muzikom i glasom unose energiju u ovaj kolektivni događaj. Nakon filma sledi onlajn razgovor sa Euđeniom Barbom i Džulijom Varli: „Moć umetnosti u radu sa zajednicom” (Danska/Italija).
Dokumentarni film Sve(t) na leđima žene bavi se pitanjima rodne ravnopravnosti i seksizma u svakodnevnom životu i medijima. Ideja autorskog tima je da kroz lično iskustvo višestruko nagrađivane srpske glumice i rediteljke Mirjane Karanović ukaže na predrasude i stereotipe patrijarhalnog društva sa kojima se žene na ovim prostorima svakodnevno susreću. Cilj filma je podizanje svesti i bolje informisanje građana o rodnim stereotipima u medijima i svakodnevnom životu kroz koncept seksizma.
Pored domaćih predstava Devojčice Reflektor teatra, dokumentarnoj predstavi o odrastanju žene u Srbiji danas (Dorćol Platz, 23.6) i Drveće pleše DAH Teatra, o važnosti očuvanja drveća i udruživanja da bismo ih zaštitili od nepotrebne seče (Studentski park, 24.6), beogradska publika će imati prilike da vidi i dve strane predstave u Malom pozorištu „Duško Radović“, druge dve večeri festivala. Obe predstave su u izvođenju multinacionalne grupe Antagon teatra AKTion (Nemačka), koji od 1990. godine, kolektivno radi na pozorištu koje dopire do ljudi gde god se oni nalaze. Produkcije, uglavnom stvorene za javne prostore, približavaju se stvarnosti ljudskih života i kritički se bave trenutnim stanjem. Fizičkim pozorištem, živom muzikom i plesom, antagon se suočava sa preovlađujućim društvenim individualizmom. Snažan vizuelni jezik predstava namerno izbegava reči i stoga je razumljiv širom sveta. Dekolonijalni pristup grupe koristi pozorište da stvori prostor za dijalog koji je dostupan svima. Zajedno sa publikom, ansambl živi za budućnost solidarnosti u vremenima krize.
U prvoj predstavi Corpus Mundi Antagon teatar i izvođačica Barbara Lusi Karvaljo govori o svom putovanju od Brazila do Evrope kroz sočivo žene iz specifične latinoameričke kulture, njenom procesu dekolonizacije sopstvenog tela i uma.
Predstava Kamara je priča o ljubavnom odnosu dva muškarca, gde se istražuje pojam novog pristupa „muškosti”. Šta se dešava kada nestanu sigurnosti koje imamo i počnemo da uranjamo u nepoznato? Rizik, ali i šansa koja počinje s našom ranjivosti, ukazuje na naša lična ograničenja, a zatim se i ostvaruje kada sve maske spadnu. Trenutak ogoljenosti, skoka, novih početaka sa nepoznatim ishodom. Ovo je predstava u kojoj se dva muškarca i jedan muzičar na iskren, poetski i fizički način suočavaju sa borbama sopstvenog odnosa jednih prema drugima i prirodi.
Partneri projekta su: UK Parobrod, Malo pozorište „Duško Radović“, Dorćol platz, Silosi, Institut za umetničku igru, Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), Košutnjak, „Pionirski grad”, Studentski park, Kulturni centar Beograda (KCB), KROKODILov centar. Projekat finansira Evropska unija (Delegacija EU u Beogradu), takođe je podržan od strane: Ambasade Savezne republike Nemačke u Beogradu, Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, Grada Beograda – sekretarijat za kulturu. Aktivnosti DAH Teatra u 2023. podržani su od strane Ministarstva kulture Republike Srbije.
https://dahteatarcentar.com/festivali/festival-umetnost-i-ljudska-prava-2023/
