Naša prva premijera u sezoni 2023/2024 je drama GODIŠNJICA u dramatizaciji Rebeke Vilhajt i prevodu Olivere Đorđević. Pred nama je komad o važnim i prelomnim životnim pitanjima, poput: Hoćemo li život proživeti po pravilima koje je neko napisao za nas? Hoćemo li ući u formu života koju su nam skrojili naši roditelji ili neki drugi autoriteti? Hoćemo li pristati da budemo u konvencijama odrekavši se onoga što nam srce govori? Komad GODIŠNJICA koju će publika Madlenianuma moći da gleda na Velikoj sceni od 18. oktobra, i u repriznim izvođenjima 29. i 31. oktobra govori o mladoj koja se ne pojavljuje pred oltarom. Njeni roditelji su na ivici nervnog sloma…ili, eventualno, dobrovoljnog izgnanstva. Venčanje koje je umalo otkazano. Brak koji zamalo nije sklopljen, i neočekivani preokret u poslednjem trenutku! Posle četvrt veka, proslava godišnjice tog istog braka. Isto mesto, isti hotel, ista soba, isti ljudi… Ili nisu isti…? I je li isti i njihov brak? Ima li šta istinski da se slavi? Ili bi i ovog puta, neočekivano, nešto moglo da krene naopako?

Povezana vest:  Neko čita do deset, a neko do zore, a deca uvek čitaju "Fazone i fore"!

Ono što Madlenianum kroz GODIŠNJICU pruža svojoj publici je komedija puna topline i tema prisnih svim generacijama: onima koji su pred brakom, onima koji su pred venčanjima svoje dece, a ponajviše onima koji su na nekoj bračnoj raskrsnici. Komad Rebeke Vilhajt je prepun duhovitosti koje će pružiti svima jedno radosno veče, ali i pokoji sentimentalni uzdah ili čak suzu u identifikaciji sa bogato osmišljenim likovima.

Autorski tim predstave Godišnjica čine reditelj Petar Jovanović, scenograf Damjan Paranosić, kostimograf Milica Grbić Komazec i kompozitor Bojan Milinković. Za scenski pokret zadužen je Danilo Milovanović, a za scenski govor Milica Janketić. Dizajner svetla je Srđan Jovanović. Glavna junakinja komada Mimsi poverena je glumici Vanji Milačić, a pored nje publika će u raskošnim vrcavim ulogama gledati i Ljubinku Klarić, Srđana Karanovića, Stefana Bundala, Tamaru Aleksić i Ljubomira Bulajića.

Drama Rebeke Vilhajt smešta radnju u Njujork. Prvi čin komedije se dešava 1968. godine. To jeste godina velikih društvenih promena u Americi, kao i celom svetu, kada se prevashodno mlađa generacija pobunila protiv ustaljenih društvenih normi i zahtevala sistemske promene u načinu na koji se globalno društvo razvija. Drugi čin komada odvija se 1992. godine, dvadeset četiri godine kasnije. Mimsi iznajmljuje isti hotelski apartman sa željom da proslavi godišnjicu braka sa Semom i „rekonstruiše“ njihovu prvu bračnu noć. Međutim, uskoro shvatamo da njihov brak nije srećan kao što smo očekivali.

Povezana vest:  Nova knjiga Dejana Stojiljkovića „Kišni psi" od 1. jula u prodaji

Petar Jovanović rođen je 1981. godine u Novom Sadu. Studije režije završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Bore Draškovića. Tokom studija angažovan je kao asistent reditelja u Srpskom narodnom pozorištu. Takođe, njegove studentske predstave igraju se na repertoarima Srpskog narodnog pozorišta i Novosadskog pozorišta, a studentski filmovi prikazuju se na više domaćih i stranih festivala. Diplomirao je 2004. godine dokumentarnim filmom Zemlja vajaje, koji je prikazivan na brojnim festivalima i osvojio je nekoliko nagrada, među kojima je i Zlatna medalja grada Beograda na 52. Festivalu kratkog metra. Zemlja vajaje ušla je u zbirke Muzeja Vojvodine, Etnografskog muzeja u Beogradu i Etnografskog muzeja u Budimpešti. Na poziciji pomoćnika reditelja učestvovao je u realizaciji dugometražnih igranih filmova i TV serija (Žurka Aleksandra Davića, Kao rani mraz Đorđa Balaševića, Snevani snegovi Zoltana Bičkeja itd.). Kao TV reditelj bio  je angažovan na projektima RT Vojvodine, kao i nezavisnim produkcijama. Bavljenje dokumentarnim filmom nastavlja i kao saradnik Muzeja Vojvodine, ali i Memorijala „Isidor Bajić”. Među njegovim radovima u pozorištu nalaze se naslovi kao što su Emigranti i Policija, ili čemu sve ovo? Slavomira Mrožeka, Parastos u belom, Miroslava Antića, Bog masakra Jasmine Reze, Državni posao D. Banjca, N. Škorića i D. Ćirjakovića, Danas nam je divno dno D. Ljubičića i V. Žanetića, Govorna mana, Gorana Markovića, Bilbord Majkla Vukadinovića, Buba u uhu Ž. Fejdoa, Sakati Bili sa Inišmana M. Mekdone, Bog V. Alena, Revizor N. Gogolja, Mračna komedija P. Šefera, Dva u jedan R. Kunija. Njegove predstave doživele su brojna izvođenja u svojim matičnim kućama, kao i na gostovanjima u zemlji i regionu. Od 2017. godine predavač je na smeru Kreativna produkcija fakulteta FEFA u Beogradu, gde je 2022. godine izabran u zvanje vanrednog profesora.

Povezana vest:  ITALIJANSKI DIRIGENT FRANC GAROZO GOSTUJE U NARODNOM POZORIŠTU

Foto: Đorđe Tomić