Promocija knjige „Bogorodičine sene“ Milana Jovanovića održana je 29. avgusta u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC. O knjizi je, pored autora, govorila Dubravka Dragović Šehović, urednica izdanja. Odlomke je čitala Ana Jovanović.
Ikona Presveta Bogorodica Filermosa se čuva u Plavoj kapeli, u Istorijskom muzeju Crne Gore na Cetinju. Prema predanju, delo je Svetog apostola Luke, koji ju je uživo naslikao 46. godine. Ikona je vekovima bila u vlasništvu Malteških vitezova, koji su je poklonili ruskom caru za zaštitu i dobročinstvo koje im je pružio. U Rusiji je ikona bila skoro vek i po, do kraja Oktobarske revolucije, kada je tajno izneta iz Rusije i odnesena u Dansku. Zatim je neko vreme bila u Berlinu, da bi 1928. godine, stigla u Beograd, kao poklon Ruskog carskog doma Srbiji i kralju Aleksandru Karađorđeviću. Tokom povlačenja kraljevske porodice i jugoslovenske vojske preko Crne Gore tokom Drugog svetskog rata, kralj Petar II Karađorđević ikonu je predao patrijarhu Gavrilu Dožiću i ona je zatim sakrivena u manastiru Ostrog. Od tada se ova velika svetinja nalazi u Crnoj Gori.
U najkraćem, „Bogorodičine sene“ govore o uzbudljivom putovanju ove ikone kroz dvadeset vekova. Ako bismo bili nešto opširniji, rekli bismo da u ovoj knjizi autor preko brojnih destinacija u periodu od dve hiljade godina, postavlja pitanje: da li su vernici sve vreme slavili ikonu koju je Sveti Luka iznedrio dok je ispred njegovog štafelaja sedela Isusova majka ili jednu drugu, koju je oslikao u isto vreme, a koja će ga izvesti pred sud hrišćanske zajednice?
Sastavljen iz devetnaest svedočanstava dvanaest muškaraca i sedam žena, koliko je po jednom ranohrišćanskom dokumentu Isus imao učenika, ovaj roman nam nudi interesantne i nadahnjujuće odgovore na mnoga pitanja o kojima zvanična istorija nema sasvim jasan stav.
„Ovo je već treći rukopis na kome smo Milan i ja radili“, kaže urednica Dubravka Dragović Šehović. „On ima veoma specifičan ukus kada je izbor tema u pitanju. U prethodna dva romana smo imali istorijske teme kojima se drugi pisci nisu toliko bavili, a Milan je našao za shodno da se upusti u njihovo opisivanje. U ovoj knjizi imamo opisanih dvadeset vekova, a glavni lik je jedna ikona, što uopšte nije uobičajen književni postupak. Imamo brojne priče, pratimo brojne likove. Ono što se meni ovde dopalo je upravo to – svaka priča ima mali trilerski zaplet. Imamo specifičnu strukturu romana, on se lagano razvija da bi dobio krešendo na kraju gde dobijamo interesantan odgovor na brojna pitanja. Ono što knjigu čini specifičnom su pitanja na koja je Milan dao neobične odgovore. Ovde nemamo samo apostole, Hristovi učenici nisu isključivo muškarci, već i žene. Saznajemo mnogo o društvima, carstvima kroz jednu drugu perspektivu, saznajemo koje su bile njihove ideje vodilje. Zašto su toliko ovu ikonu voleli i cenili, zašto su bili spremni da je brane životom? Ova knjiga daje nove odgovore koji do sada nisu bili toliko iskorišćeni u našoj književnosti.“
Milan Jovanović je dugo želeo da napiše knjigu gde će jedan predmet biti u centru radnje. „Iako je predmet glavni, u knjizi ima mnogo likova, u svakom poglavlju je više ljudskih sudbina koje su vezane za ikonu. Nekada zavise direktno od nje, nekada uopšte ne dolaze u fizički dodir sa njom, ali ona ipak usmerava njihov život. Ideja mi je bila da svako poglavlje može da predstavlja jednu posebnu priču, a da opet sve bude povezano u jednu neraskidivu celinu. Posebno u prvih pet vekova imamo različite verzije priča gde je ikona nastala, što vam ostavlja jednu široku fikciju, i čitaocu priliku da sâm izmašta priču. Nije slučajno što ima devetnaest poglavlja, odnosno devetnaest likova. Kada sam istraživao rano hrišćanstvo, došao sam do ’Apokalipse Jakovljeve’, čoveka koji je nasledio Isusa u Jerusalimu, i dolazite do direktnog pitanja koje on upućuje Isusu, kojih sedam žena su njegove učenice, a Isus mu daje direktan odgovor. Kao što je u tom tekstu bilo devetnaest učenika, dvanaest muškaraca i sedam žena, tako je i sa poglavljima i naratorima u mojoj knjizi.“
Prema rečima književnice Slavice Mastikose, „specifičnost ovog romansijerskog skaza je u tome što pisac, spretno preplićući vekovna predanja sa fikcijom, navodi čitaoca da se sopstvenom maštom izdigne iznad ograničenosti materijalnog i uplovi u duhovne dimenzije, budeći na taj način ono što u svakom čoveku postoji – volju za smislom.“
Roman „Bogorodičine sene“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
