Jagoš Marković, stalni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu i jedan od najistaknutijih srpskih pozorišnih reditelja, kao i čitavog regiona, preminuo je 22. septembra u 57. godini.

Marković, autentičan i darovit stvaralac, koji nije podilazio diktatima trendova i koji je svojim jedinstvenim rukopisom stvarao pozorišna čuda nabijena energijom, maštom, duhovitošću i višim poetskim istinama, rođen je 1966. godine u Podgorici.

Režiju je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1987- godine, u klasi prof. Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića.

U Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je stalni član postao 2008 godine, režirao je najznačajnije naslove svetske i domaće klasike – „Učene žene“, „Hasanaginicu“, „Gospođu ministarku“, „Pokondirenu tikvu“, „Dr“, „Antigonu“, „Ožalošćenu porodicu“, „Magbeta“, „Urnebesnu tragediju“, kao i opere „Pepeljuga“ i „Figarova ženidba“.

Povezana vest:  Knjiga za male detektive „Tajna sedmorka na tragu"

Po pravilu, njegove predstave su dugovečne, hvaljene, izvode se uvek pred prepunom salom i proslavljaju nacionalni teatar na međunarodnim gostovanjima.

Takođe, predstave u njegovoj režiji, protkane su jakim emocijama koje su dočarane uzbudljivom i glasnom muzikom i scenskim efektima koji se dugo pamte.

U drugim teatrima u zemlji i inostranstvu režirao je više od pedeset predstava. Među najznačajnije ubrajaju se: „Romeo i Julija“, „Kate Kapuralica“, „Dekameron dan ranije“ (Narodno pozorište Sombor), „Lukrecija iliti Ždero“ (Pozorište na Terazijama), „Skup“, „Bogojavljenska noć“, „Govornica“, „Sumnjivo lice“, „Uobraženi bolesnik“, „Tako je ako vam se tako čini“, „Vrat od stakla“, „Putujuće pozorište Šopalović“ (Jugoslovensko dramsko pozorište), „Porodicne priče“, „Gospoda Glembajevi“, „Jesenja sonata“ (Atelje 212 ), „Galeb“, „Filumena Marturano“ i opera „Karmen“ (HNK Ivana pl. Zajca), „Lukrecija o bimo rekli Požeruh“ (Riječke letnje noći), „Učene žene“ (HNK Split), „Čarapa od sto petlji“, „Bluz za Mesiju“, „Divlje meso“ (Beogradsko dramsko pozorište), „Zora na istoku“, „Naši sinovi“, „Svinjski otac“ (Zvezdara teatar ), „Hasanaginica“ (Centar za kulturu Tivat), „Tartif“, „Hekuba“ (Crnogorsko narodno pozorište)…

Povezana vest:  Kapitalno delo Voltera Ajzaksona - "Leonardo da Vinči"

U čuvenom švedskom Kraljevskim pozorištu „Dramaten“, povodom jubileja tog teatra, režirao je 2008. godine Strinbergovu „Kraljicu Kristinu”.

Posle raspada Jugoslavije, bio je prvi srpski reditelj koji je radio na Dubrovačkim ljetnim igrama („Romeo i Julija“, 2014.)

Dobitnik je više od pedeset strukovnih, festivalskih i državnih nagrada među kojima su: Nagrada „Bojan Stupica“, Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada , Nagrada „Mića Popović“, Nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Beograda, Nagrada grada Podgorice, Sterijina nagrada, nekoliko nagrada „Zlatni ćuran“ , „Ardalion“…

Povezana vest:  Od Gijoma Musoa do Gordane Kuić

Datum, vreme i mesto sahrane Jagoša Markovića biće naknadno saopšteni.

Foto: Antonio Ahel/ATA Images