Performansom “Terra Nullius” performerke i reditelje Paule Diogo iz Lisabona, audio-šetnjom uz reke i kroz ulice Beograda, u subotu 28. oktobra otvoren je ovogodišnji 16. Kondenz – Festival savremenog plesa i performansa, u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples.
“Terra Nullius” je audio šetnja zasnovana na zvučnom tkanju koje povezuje geografske teritorije, Portugal, Island, Beograd, stupajući u dijalog sa novom lokalnošću u kojoj se performans dešava. Time uvlači publiku u kolektivno iskustvo koje prati predodređenu putanju kroz grad i nudi novi pogled na poznate gradske prizore.
“Opsednuta sam linijama i presecima. Mesto gde se Sava sastaje sa Dunavom odmah mi je privuklo pažnju”, istakla je autorka performansa Paula Diogo. “Delo je stvoreno u javnom prostoru i uvek uz svest, i ponekad stalne podsetnike, da javni prostor gotovo da ne postoji u gradovima. Sve je privatno ili gotovo skroz privatno, čak i kada pripada državi. Ideja Terra Nullius kao koncepta bila je korisna za razmišljanje o nemogućnosti teritorije bez vlasništva, o tome šta je vlasništvo, i kako bi to moglo da izmeni odnos prema stvarima”.
U subotu uveče u Centru za kulturnu dekontaminaciju, izvedena je predstava “I need a new body” Viktorije Ilioske. Ovaj rad mlade makedonske koreografkinje fokusira se na pojmove ispumpavanja, isisavanja, crpljenja i ekstrakcije koji povezuju način na koji ljudi iscrpljuju i sopstveno telo i prirodne resurse.
Viktorija Ilioska je o svojoj predstavi rekla: „Moj rad je u širem smislu o kolonijalizmu, ali konkretno govori o ekstraktivizmu. O tome kako dajemo naše resurse besplatno i kome ih dajemo – to su pitanja koja bi trebalo da postavljamo češće. Imamo zatvoreni krug ispumpavanja i isisavanja, i ja propitujem koliko brinemo o prostoru koji za tim procesima ostaje, kada je ekstrakcija gotova. Sa druge stane, ja sam koreografkinja koja se bavi velikim telima i komentarišem čitam pokret iz sedamdesetih u kome je postojala opsesija rastom. Da li je to supermoć i šta se dešava kada se ta tela ispumpaju? Zanimaju me i sama tela i ono što se dešava van njih“.
U Magacinu je tokom dana održana radionica – radna grupa “Ka feminističkoj dramaturgiji” pod rukovodstvom Ane Dubljević. Rad grupe baziran je na tekstualnim materijalima knjige „Feministički pornopejzaži. O feminističkom dramaturškom mišljenju u praksi plesa i performansa“ ove autorke. Knjiga nas poziva da, kao polazište za refleksiju i diskusiju, posmatramo (feminističku) dramaturgiju ne samo kao produkciju značenja na sceni, već i šire, kao zajedničku praksu mišljenja-osećanja unutar procesa stvaranja, organizacije, produkcije i komunikacije dela.
U nedelju, 29. oktobra u 20:30h, na festivalskom repertoaru je predstava “Es un no parar” u Malom pozorištu “Duško Radović” U ovom delu autor Darío Barreto Damas i plesačica Zrinka Užbinec koriste repeticiju i ritam kao generatore kako bi plesali ples koji ostvaruje sopstveni potencijal fenomena u stalnoj promeni i koji koegzistira sa drugim formama, ne potčinjavajući se ni jednoj od njih.
Istog dana u 17:30 u Magacinu, biće održano predavanje Nebojše Milikića „Kretanje u vreme statusa quo”. U fokusu ovog predavanja su odgovori na kulturnu hegemoniju status quo režima koja čini da ideja drugačijeg sveta deluje u najmanju ruku čudno, lako sistematski potisnuta i ignorisana, ili čak razarajuća, podložna rutinskoj demonizaciji i proganjanju. Ideje o drugačijem, univerzalno pravednom i humanom svetu su izostavljene iz repertoara globalnog dramskog pozorišta. Te ideje su prepreka sve intenzivnijem univerzalnom toplom i hladnom ratovanju, koje je sve više motivisano ili nadoknađeno toplim i hladnim kulturnim ratovima.
Festival Kondenz se ove godine održava od 27. oktobra do 4. novembra na više lokacija u Beogradu pod sloganom „Feminističke budućnosti“. Tokom festivala na programu je ukupno osam predstava, uz veliki broj diskusija, predavanja i radionica, grupisanih u program Feministička škola.
Foto: Luka Knežević-Strika
