U četvrtak, 9. novembra, u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, otvorena je izložba “Neprozirnost prozirnog – Gordana Kaljalović Odanović” u okviru ciklusa “UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSUB” autora dr Rajke Bošković.
Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, obratila se prisutnima rečima: “Ciklus Umetnost i ličnost posvećen je umetnicama, vajarkama iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti i osmišljen je da podstakne razmišljanje o umetničkim putanjama žena vajara, kao i da podseti na doprinos onih autorki koje su obeležile skulpturu 20. i 21. veka u našoj sredini. Ovim ciklusom podsećamo se ujedno ne tako lakog puta afirmacije žena da u svojoj slobodi i kreativnosti i same stvaraju umetnost, i to u mediju koji je do sredine prošlog veka važio za dominantno muški. Usled brojnih prepreka i predrasuda sa kojima su se žene vajarke susretale na putu svoje afirmacije, mnoge žene ostavile su ipak neizbrisiv trag u oblasti skulpture i zadivljujuć uspeh u našoj sredini. Ovim ciklusom osvetljavamo neke od autorki, manjim studijskim izložbama, čija dela se nalaze u kolekciji Muzeja”.
Marijana Kolarić je u uvodnom govoru dodala: “Izložba koju danas otvaramo, Neprozirnost prozirnog umetnice Gordane Kaljalović Odanović, kustoskinje Rajke Bošković, predstavlja raznovrstan umetnički opus jedne od vajarki čija je umetnost obeležila poslednje decenije 20. i prve ovog veka kod nas. Na izložbi se prikazuje 45 skulptura, skulptorskih i prostornih instalacija, videa i dela konceptualne umetnosti”.
Umetnica Gordana Kaljalović Odanović posebno se zahvalila Rajki Bošković i timu Muzeja savremene umetnosti na čelu sa Marijanom Kolarić, što je izabrana da bude predstavljena u projektu posvećenom ženama stvaraocima: „Na ovom mestu su se slivale kreativne energije naših savremenih umetnika svih generacija, i internacionalnih umetnika. U tom smislu ovo mesto je pregnantno značenjem i energijom, i za mene od posebnog značaja“.
Gordana Kaljalović Odanović je u svom obraćanju prisutnima istakla: „Moja orijentacija bazira se na bergsonovskom principu promene, jer menjanje jeste trajanje. Menjanje i promena generišu nove energije. Ono pokreće nove impulse. Kada sam u svom radu dolazila do kraja jednog ciklusa ili rada, osećala sam opet neverovatnu snagu i mogućnost koju početak obećava“.
Stalna i dominantna preokupacija u celokupnom dosadašnjem umetničkom opusu Gordane Kaljalović Odanović jeste fenomen međuodnosa trajnosti i prolaznosti, nepostojanosti i postojanosti, prozirnog i neprozirnog, kompaktnosti i razlivenosti, mekog i tvrdog, čvrstine i krhkosti… Okosnica njenih skulptorskih, odnosno prostornih istraživanja, jeste mogućnost stvaranja aktivnog odnosa različitih materijala sa idejom suprotstavljanja ili usaglašavanja suprotnosti tvrde, neprovidne i postojane materije, kao što je drvo ili kamen, sa krhkim, providnim i nepostojanim materijalima, kao što su parafin, neon, staklo…
Tematske ili problemske cikluse, kao bitne odlike njenog umetničkog delovanja, pored jasno i dosledno sprovedene ideje, karakteriše i veoma visok stepen tehničke dorade i suptilne obrade svakog pojedinačnog dela. O dubini promišljanja ideje njenih ciklusa radova govore sami nazivi – Energetska polja, Let, Ne/prozirno, Oblik nepostojanog, Okvir i granica, Drugi pogled, Mesečeva soba i drugi.
Sa nesmanjenim poletom i stvaralačkom svežinom od samih početaka svog umetničkog delovanja do danas, Gordana Kaljalović Odanović se smelo, ali i odgovorno, upušta u uvek nove i različite vrste umetničkog izraza, često „na granici” skulpture, koristeći nove i neobične materijale, postavljajući nesvakidašnje ambijentalne celine u galerijskim prostorima… Ipak, ono što se u toj neprestanoj promenljivosti izraza zapaža kao stalna i nepromenljiva okosnica jeste dobro uspostavljena unutrašnja logika umetničkog dela.
Upuštajući se u svojim traganjima u „prošireno polje skulpture” (Rozalind Kraus), Gordana Kaljalović Odanović stvara dela koja svojim oblikovnim postignućima, ali i duboko utemeljenim simboličkim značenjima, stvaraju sasvim zasebnu umetničku poetiku. U duhu maksime da je „promena trajanje” (G.K.), njen dosadašnji umetnički opus odlikuje neprestano menjanje, sa očekivanim, ali katkad i neočekivanim promenama, koje ga upravo čine ne samo zanimljivim nego i sasvim posebnim na tekućoj umetničkoj sceni.
Izložba je otvorena do 5. februara 2024.
Gordana Kaljalović Odanović (Beograd, 1951) diplomirala je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (1975) gde je i magistrirala (metal) 1989. godine. Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu (1977). Kustos Galerije Doma JNA bila je od 1978. do 1993. Kao dobitnik stipendije „Moša Pijade” za mlade talente, studijski je boravila u Parizu 1986. godine, a zatim ponovo 1990. i 2018. na rezidencijalnom boravku (Cité internationale des arts). Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu predaje od 1993. godine na katedri za vajarstvo, od 2006. do 2016. godine u zvanju redovnog profesora.
Izlagala je na preko 30 samostalnih i oko 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Autor i kustos je dvadesetak projekata, kao što su Poetika linije; Grad, magični univerzum; Promenljivi pejzaž; Skok u prazno; Od površine ka prostoru; Izbliza izdaleka, i druge. Dobitnik je više nagrada, između ostalih nagrade Fakulteta likovnih umetnosti, Godišnje nagrade Galerije KNU, nagrade ULUS-a za malu plastiku, nagrade Jesenjeg salona za skulpturu, nagrade na izložbi Vajari/ke 2021 itd. Vodila je radionicu za studente u Firenci 2005, 2006. i 2007. godine u okviru Autsajd projekta. Realizovala je skulpturu u eksterijeru 2005. godine u Kakslautanenu (Finska).
Foto: Bojana Janjić
