U sarajevskom Narodnom pozorištu je posle trideset godina premijerno izvedena (9. decembar) opera „Madam Baterflaj“ Đakoma Pučinija, u režiji našeg Tadije Miletića. Pred prepunom salom premijera i prva repriza, koja je izvedena dva dana kasnije, su ostavile snažan utisak na publiku svojom emotivnom snagom i izvanrednim izvođenjem umetnika. Predstavu su izveli solisti i hor Opere NPS, članovi Baleta NPS i Sarajevske filharmonije, kojom je dirigovao maestro Josip Šego.
U podeli su: Katarina Kikić Marić/Danijela Jovanović, Amir Saračević/Stjepan Franetović, Amila Ravkić/Adelisa Saračević, Ileš Bečei, Ivan Šarić/Denis Isaković, Marko Kalajanović/Erol Ramadanović, Jasmin Bašić, Lejla Huseinćehajić/Zana Staniškovska, Siniša Markanović, Edin Daši, Josip Katavić, Dajana Šegvić, Zdenka Vaniček, Laura Kozlinger, te članice baletskog ansambla NPS Marijana Marić/Paula Grubešić Mateescu. Scenografiju potpisuje Mirna Ler, dok je za kostimografska rešenja zadužena Vanja Ciraj Džudža, a za svetlo Moamer Šahović.
Tadija Miletić, koji prvi put režira u Sarajevu, čije je rediteljsko majstorstvo prepoznato na brojnim scenama, ponovno je dokazao svoju sposobnost da spoji klasičnu umetnost s modernim izražajnim sredstvima. Ova adaptacija „Madam Baterflaj“ je bila hrabar korak u reinterpretaciji klasičnog dela, a Miletić je uspeo da sačuva suštinu originala, dok istovremeno unosi sveže perspektive i ideje.
U izjavi povodom predstave, Tadija Miletić je istakao: „Naš zadatak nije bio samo da posle trideset godina ponovo postavimo ovo značajno delo na scenu već da oživimo jedan daleki svet Japana koji kroz duboku i potresnu priču iz gledalaca izvlači svu tugu, radost i strast skrivenu između nota i pokreta. Ovaj nepoznati svet protkan drevnim pravilima igra ulogu sudbine duboko ukorenjene u ljudsku dušu, osvjetljavajući tamne kutke koje obasjava samo iskra časti”.
Publika je bila oduševljena Miletićevom hrabrošću i inovacijama koje je uneo u predstavu. Scenografija, osvjetljenje i kostimi su bili izuzetno dobro osmišljeni, stvarajući atmosferu koja je savršeno odgovarala dramatičnosti priče. Izvođači su briljirali svojim izuzetnim vokalnim sposobnostima, što je dodatno doprinelo doživljaju i izuzetnom prijemu predstave.
„Kroz poznate i dragocene vizuale japanske tradicionalne nošnje, sabrali smo mnogo toga važnog u nežnu simfoniju bola i ljubavi. Pokreti Noh teatra postaju šapat duše, izliv osećanja koji prelazi granice reči a poznati nemi krik se čuje glasnije od operskog belkanta”, dodaje Miletić.
Foto: promo Narodno pozorište Sarajevo
