Promocija romana „Pesma o tri sveta“ Vladimira Pištala održana je 12. marta u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.
O jednom od najboljih romana koji su objavljeni u 2023. godini, o čemu svedoče i brojne nagrade, pored autora, govorili su Nenad Šaponja, književnik i urednik knjige, Selimir Radulović, pisac i član žirija Nagrade „Dr Špiro Matijević“.
Učesnici su na početku podsetili na važan poduhvat izdavačkih kuća Agora i Laguna i zajedničko objavljivanje izabranih dela V. Pištala u tvrdom povezu i ćiriličnim pismom. Do sada su objavljene knjige: „Tesla, portret među maskama“, „Milenijum u Beogradu“, „Pesma o tri sveta“, „Sunce ovog dana: Pismo Andriću“. U narednom periodu izaći će „Venecija“ i „Vitraž u sećanju“.
A da knjige Vladimira Pištala odlično komuniciraju, ne samo sa čitalačkom publikom, nego i sa drugim umetnostima, govori uspešna predstava „Milenijum u Beogradu“.
I upravo kada je reč o ovoj knjizi, specijalna gošća na promociji bila je Zdenka Milanović, direktorka Narodnog pozorišta, koja je podsetila da je premijera predstave „Milenijum u Beogradu“ održana u julu 2023. u saradnji sa festivalom BELEF, i ocenila da je u pitanju muzički komad u pozorištu: „Dosta je uključena rok muzika u našoj predstavi, što veoma izlazi iz okvira pozorišta. Snažna je aktuelnost te priče, to je jedna urbana kultura, o gradu Beogradu, i predstava ima pozitivne kritike“.
Roman „Pesmu o tri sveta“ vodi velika i hrabra mašta. Ona pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, pa sve do Napoleonovog osvajanja Perasta. Vladimir Pištalo ima redak dar za razumevanje drugih kultura. On prepevava istoriju.
Ovo je priča o Evropi, Africi i Americi. O Veneciji, Tunisu i Salemu. O vatrama i suknjama. O prolasku vremena. O muzici. O galiotima i galebovima. O gusarima pod zaštitom države. O ludilu, o vešticama. O divljacima i čipkanim kragnama. O imperiji. O gospodarima i učiteljima.
Pištalo je za novi roman „Pesma o tri sveta“ dobio nagrade „Beskrajni plavi krug“ i „Dr Špiro Matijević“, a bio je i u užem izboru za Ninovu nagradu i za Nagradu „Beogradski pobednik“.
Selimir Radulović, član žirija Nagrade „Dr Špiro Matijević“, rekao je da je Pištalo napisao prelep lirski roman, o junakinji iz Perasta i o tri civilizacijska sveta, te da su u žiriju veoma lako i brzo jednoglasno došli do odluke da se baš ovom laureatu dodeli nagrada.
Foto: Zorana Mandić/ATA Images
Nenad Šaponja je ocenio da je „Pesma o tri sveta“ pustolovni roman i da se lako čita na tom nivou. Ipak, prema njegovom mišljenju, reč je o izrazito višeslojnom romanu koji je pun poezije: „Pištalo je napisao drugačiju i opet istu knjigu u svom stvaralaštvu. Kad pogledamo knjige ’Tesla, portret među maskama’ ili ’Milenijum u Beogradu’, to su potpuno različiti romani. Sve je drugačije, tematski, poziciono, a opet je isto na način na koji vas uvlači u svoj svet, to je poezija. Pištalo piše poetski“.
Na pitanje da li unapred zna kako će izgledati roman, ili dopušta da ga likovi iznenade, Pištalo je rekao: „Nisam od onih pisaca koji unapred znaju kako će mu izgledati cela knjiga, volim da se tokom pisanja iznenadim. Tako je Ivo Andrić govorio da ne želi sve unapred da osmisli, jer bi mu tada priča i likovi bili nekako papirnati. Opet sve to zavisi od pisca, jer Vasko Popa je znao sedam knjiga poezije koje će napisati, sve je voleo da isplanira“.
Pištalo je ocenio da je „Pesma o tri sveta“ „avanturistički, istorijski, psihološki, ljubavni, egzistencijalni, čak i feministički roman. Napisan je iz pozicije žene, što mi je bilo uzbudljivo, drugačije, izazovno. Pitali su me da li mi je to bilo čudno ili nezgodno, a baš naprotiv. Skoro svi likovi su istiniti, istorijske ličnosti, dakle autentične, osim glavne junakinje Ozane Bolice“.
Prema rečima autora, „svet je oduvek bio prepun gospodara i učitelja“.
„Tako je bilo, a tako je i danas. Žene su bile gotovo izbačene iz istorije, ostajale su nekako po strani, da budu samo u kući. Moja nova knjiga je na neki način spomenik ženi iz tog vremena“, smatra nagrađivani pisac.
Foto: Zorana Mandić/ATA Images
