Premijera predstave „Sirano“ Edmona Rostana u režiji Gorčina Stojanovića biće održana sutra uveče u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, najavila je glumačka i autorska ekipa danas u susretu sa medijima u ovoj ustanovi.
U predstavi na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ igraju: Dragan Mićanović, Marija Vicković, Anita Mančić, Nebojša Milovanović, Joakim Tasić, Nina Martinović, Marko Janketić, Teodor Vinčić, Slobodan Tešić, Lazar Đukić, i mnogi drugi.
Upravnica JDP-a Tamara Vučković Manojlović je naglasila da se herojska komedija „Sirano“ prema komadu u stihovima „Sirano de Beržerak“ prvi put realizuje u ovom pozorištu i podsetila da je ranije (1991) igran u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je upravo njen suprug Predrag Miki Manojlović igrao glavnu ulogu, u režiji Egona Savina. Bila je to šesta postavka „Sirana de Beržeraka“ u Nacionalnom teatru.
Reditelj Gorčin Stojanović u JDP verziji Rostanovog dela potpisuje adaptaciju komada, scenografiju, čak i dizajn zvuka (uz Bogdana Brakovića).
„Ostvario mi se dečački san da režiram „Sirana“, na čemu sam zahvalan upravnici Tamari Vučković i mom matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. U pitanju je kapitalno delo dramske književnosti koje radite samo onda kada imate Sirana za podelu. A ovde naravno imamo Dragana Mićanovića. Nije da se sada ulagujem mom prijatelju i kolegi Mićku, ali zaista je tako. Jednostavno ja ne znam boljeg glumca od Mićanovića koji bi dočarao Sirana. Verovatno ima dobrih glumaca koji bi ga igrali, ali ja ih stvarno ne znam“, siguran je reditelj Stojanović, koji je u svim svojim predstavama odavno istovremeno i scenograf.
Foto: Katarina Drajić/ATA Images
Umetnički direktor JDP-a i reditelj Stojanović se osvrnuo na razvojni put svoje želje da režira ovaj pesnički komad.
Prvo je čitao dramu sa svega 10 godina i odmah se u nju zaljubio, onda je gledao film (1950) u režiji Majkla Gordona, sa Hoze Fererom u glavnoj ulozi i bio očaran.
Razmišljao je da ako jednog lepog dana postane reditelj, da će sigurno realizovati predstavu po toj drami.
Dalje je gledao Mustafu Nadarevića u ulozi Sirana de Beržeraka, u Hrvatskom narodnom kazalištu (HNK), kao i čuveni film (1990) sa Žerarom Depardjeom i tada pomislio „u redu, to je to, ja zaista nemam ništa da dodam“.
„Taj film me je zaista oduševio i onda sam se udaljio od želje da to režiram, odnosno čekao sam da dođe pravi trenutak. I jednog momenta Tamara Vučković je odlučila da to radimo. I tako smo došli do naše premijere sutra“, rekao je Stojanović.
Reditelj, pisac adaptacije teksta i scenograf je istakao te velike i važne pesničke monologe kod Rostana, koja postavljaju tri osnovna pitanja.
„Ima li smisla žrtvovati ljubav za slobodu, da li je moguća sloboda bez ljubavi, i može li se imati ljubav, moć i sloboda ili sve žrtvovati zarad moći? Kada bismo imali odgovore, onda ne bismo radili predstavu, verovatno bismo dali svoju misao javno ili napisali neki tekst na tu temu. Mi o tome tragamo u predstavi. O ljubavi i slobodi je ovde reč, i mi pokušavamo da te teme „pevamo“ na Rostanove stihove“, naglasio je reditelj.
Gorčin Stojanović je uporedio „Sirana“ na neki način sa „švedskim stolom“ na kome se nalazi širok izbor hrane i pića, a u komadu su različiti karakteri, odnosi i situacije.
„Ovo je tradicionalna, univerzalna, savremena predstava. Mi našeg „Sirana“ počinjemo od kraja, a ne od početka. I toliko samo mogu da otkrijem. „Sirano“ je i vrlo aktuelna predstava, a zašto, dođite da vidite i uverite se“, naveo je Gorčin Stojanović i dodao da se u pozorišnoj i televizijskoj karijeri najviše bavio ženskim likovima i delima, ali se po potrebi vraćao velikim muškim dramama („Hamlet“, „Don Žuan“, „Timon Atinjanin“, „Ričard III“).
Glavni glumac Dragan Mićanović u ulozi Sirana de Beržeraka, nakon duže pauze vraća se novom rolom u svom matičnom pozorištu JDP, i odmah priznaje da ga je teatar iznenadio ovom ponudom, koju nije nimalo očekivao.
Foto: Katarina Drajić/ATA Images
Mićanović se nadao da će u ovim godinama možda zaigrati Kralja Lira u istoimenom istorijskom komadu Vilijama Šekspira, i prvi utisak mu je bio da je Sirano prilično iza njega, da uloga pripada nekom mlađem glumcu, da je to prošlo vreme, „te sam pomislio zašto mi to rade, nisam znao da li treba da budem zahvalan pozorištu ili da se ljutim“.
Glumac je otkrio da se prvi put susreo sa komadom u stihovima „Sirano de Beržerak“ na Fakultetu dramskih umetnosti, ranije mu to delo nije bilo poznato.
„Kada mi je Gorčin dao njegovu adaptaciju „Strana“, ja sam se u to delo ponovo istinski zaljubio. Ne znam u šta konkretno, ali u sve sam se zaljubio kao na studijama kada sam želeo da ga igram na sceni. I tako smo prezimili ovu 2024. godinu sa tim divnim stihovima, otvorili smo mozak, glavu, dušu“, naglasio je Mićanović i dodao da su Rostanove reči pravi vanvremenski stihovi.
Dragan Mićanović je rekao da su stvarali i maštali taj vanvremenski svet, ljubomorno ga svi zajedno čuvali na probama, a „sada ćete ga i vi videti kada iz našeg rudnika izađemo na svetlo“.
„Istovremeno sam tužan i srećan, pomešana su mi osećanja. Tužan što završavamo probe i što nema više tog divnog procesa sa ovim divnim mladim ljudima, a opet sam srećan što izlazimo sa premijerom“, zaključio je Dragan Mićanović, trenutno aktuelan sa istorijskom TV serijom „Vreme smrti“ prema romanu Dobrice Ćosića, uz Žarka Lauševića.
„Cyrano de Bergerac“ je drama u stihovima francuskog pisca Edmonda Rostana, premijerno prikazana u Parizu 1897. godine. Naslovni protagonista je značajan pesnik i mačevalac iz 17. veka, a sam sadržaj u nekoliko scena prikazuje neke od najvažnijih događaja iz njegovog života.
Tu je pre svega nesrećna ljubav prema lepoj rođaki Roksani, za koju je čvrsto verovao da nema šanse jer ima veliki nos, i zbog čega je pomagao svom mladom pomoćniku Kristijanu da osvoji njeno srce putem pisama koje je lično Beržerak pisao.
Glumica Anita Mančić igra muški lik De Giš, i napomenula da bi onda u tom ključu mogla da tumači Hamleta, i tako se preporučila upravi JDP-a kao tema za razmišljanje.
Foto: Katarina Drajić/ATA Images
I Mančić je bila iznenađena, kao i Mićanović, da u ponudi dobije muškog karaktera De Giša, „tako da ćete na sceni gledati jednu brkatu ženu, kao u cirkusu“.
„Reditelj Gorčin mi je dozvolio da se igram sa ovom ulogom, i to mi je bilo jedno od slađih putovanja. JDP volim jer je zaista pravo pozorište, ovde u predstavi su divni glumci i sjajan reditelj“, ocenila je Anita Mančić, koja je igrala već muški lik vilenjaka Puka u Šekspirovoj komediji „San letnje noći“ (1997) u Narodnom pozorištu u Beogradu (koprodukcija sa festivalom „Budva, Grad teatar“), reditelja Nikite Milivojevića.
Marija Vicković igra Roksanu, koju „deli“ sa mlađom koleginicom Ninom Martinović. „Režija je sjajna, a sama predstava je prepuna predivne energije svih učesnika. Biće ovo poetična, velika i hrabra predstava, i verujem iskreno da će je publika voleti“, poručila je Marija Vicković.
Foto: Katarina Drajić/ATA Images
Mlađa koleginica Nina Martinović je bila prijatno iznenađena kada ju je lično reditelj Stojanović pozvao da na početku karijere zaigra na velikoj sceni JDP-a, tako da je sa oduševljenjem prihvatila angažman.
Glumac Joakim Tasić igra zaljubljenog mladića Kristijana, kome Sirano pomaže da osvoji Roksanu, tako što umesto njega piše ljubavna pisma sa vrhunskom poezijom.
Tasić je definisao da je proces proba bio uzvišen, jer komad govori o snažnim osećanjima, što je na najplemenitiji način utisnuto u sve njih dok su spremali komad.
„Takođe imao sam osećaj ušuškanosti celokupnog tima na sceni, posebno sam zahvalan mlađim kolegama što smo svi imali taj osećaj zajedništva“, zaključio je Joakim Tasić.
Edmon Rostan (Marsej, 1868 – Pariz, 1918) bio je francuski književnik i dramski pisac, koji je dostigao najveći uspeh upravo sa komadom „Sirano de Beržerak“, čija je praizvedba, odnosno svetska premijera održana 28. decembra 1897. godine u Théâtre de la Porte-Saint-Martin u Parizu.
Osim „Sirana“, Rostan je imao i druge zapažene drame – „Romantične duše“ (komedija u stihovima, 1894), „Daleka princeza“ (1895), „Samarićanka“ (1897), a manje uspeha je imao sa delom „Crvena rukavica“ (1888).
Iako su događaji u drami „Sirano de Beržerak“ uglavnom proizvod fikcije, mašte, Rostanova drama se odlikovala izuzetnom brigom o istorijskim detaljima, tako da se uz Sirana pojavljuje i niz drugih stvarnih istorijskih ličnosti.
Predstava je doživela izuzetan uspeh i postala jedan od najpopularnijih dramskih dela izvođenih na svetskim pozornicima, i kasnije su snimani i mnogi filmovi kao ekranizacije.
Sirano de Beržerak (1619 – 1655) bio je francuski dramatičar i duelist rodom iz Pariza, danas najpoznatiji po fiktivnim delima koja se bave njegovim životom, a od kojih je najpoznatija drama Edmona Rostana nazvana po njemu.
U tim delima Sirano se često opisuje kao osoba sa ogromnim nosom.
Portreti takodje prikazuju da je on zaista imao veliki nos, ali ipak ne tako velik kao u Rostanovoj drami.
Autorsku ekipu čine još – prevodilac Milan Dimović, kostimograf Lana Cvijanović, scenski pokret – Milica Cerović, scenski govor – Ljiljana Mrkić Popović. Od mladih glumaca igraju i Stefan Jevtović, Ognjen Nikola Radulović, Stojša Oljačić, Luka Antonijević, Luka Sević, Maja Kolundžija Zoroe, Katarina Veljović, Hristina Tatić, Vukašin Jovanović, Ivan Blagojević, Luka Radosavljević, Ana-Marija Stamenković, Sara Pavlović i Nikola Vasić / Viktor Radišić.
Premijera predstave je u utorak 19. marta na velikoj sceni „Ljuba Tadić“ u 20.00 sati.
Foto: Katarina Drajić/ATA Images
