U četvrtak, 5. septembra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u okviru ciklusa „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU“ otvorena je izložba „Magičnost drevnog – Venija Vučinić Turinski“, autorke dr Rajke Bošković.

Na otvaranju su se prisutnima obratili Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, dr Rajka Bošković, autorka izložbe i kustoskinja Zbirke skulpture i instalacija u MSU, Tanja Vićentić, viša kustoskinja Narodnog muzeja u Aranđelovcu, kao i umetnica Venija Vučinić Turinski.

Marijana Kolarić je u svom govoru istakla: „Ciklus posvećen ženama skulptorkama nastao je sa idejom da podstakne razmišljanje o umetničkim putanjama žena vajarki, kao i da podseti na doprinos onih autorki koje su obeležile skulpturu 20. i 21. veka u našoj sredini. Brojni prateći programi koji se organizuju u toku trajanja izložbe, kroz razgovore i predavanja, imaju za cilj da otvore pitanja o poziciji, karijeri, praksi i vidljivosti vajarki, kao i recepciji njihovog dela”.

Direktorka Muzeja savremene umetnosti zahvalila se autorki izložbe Rajki Bošković, kao i Narodnom Muzeju Srbije, Narodnom Muzeju u Aranđelovcu, i Narodnom muzeju Šumadije na pozajmici skulptura koje su upotpunile autorsku koncepciju izložbe, Tanji Vićentić, i posebno prisutnoj umetnici Veniji Vučinić Turinski. Marijana Kolarić najavila je i da će, po završetku aktuelne izložbe 23. novembra, MSU predstaviti opus Ane Viđen.

Povezana vest:  Jelena Mihajlović očekuje poziv za učešće u novom filmu o Džemsu Bondu

Dr Rajka Bošković je o delu Venije Vučinić Turinski rekla: „Sasvim nesvakidašnji razvojni put umetničkog stvaralaštva Venije Vučinić Turinski ukazuje na neobičnu i samosvojnu ličnost. Već na početku svog umetničkog delovanja, prepoznavši svoj put, bira drvo kao osnovni i skoro jedini materijal za svoj umetnički izraz, a drevne, ručno rađene predmete kao nepresušno polje nadahnuća za skuplturu. Iako na samom početku radi dela i u drugim materijalima, drvo postaje dominantan materijal u kom već više od šest decenija, uvek i nanovo pronalazi podsticaj za oblikovanje svojih dela. I pored toga što je drvo kao tradicionalni materijal veoma zastupljen kroz celu istoriju skulpture, počev od Egipta, pa sve do današnjih dana, način upotrebe ovog materijala u skulpturi Venije Vučinić Turinski je sasvim osoben“.

Tanja Vićentić je u svom obraćanju naglasila: „Ova izložba je, za aktere vremena u kome su dela nastala, podsećanje na izuzetan izraz Venije Vučinić Turinski. Stručnoj javnosti izložba pruža sveobuhvatniju sliku vajarskog opusa kroz najreprezentativnije primere prikazane na jednom mestu, što je svakako retka prilika; dok je za mlađe generacije ovo susret sa posebnom umetnošću i vremenom od pre skoro pola veka, kada su se odigrale velike promene u srpskoj i jugoslovenskoj skulpturi. Ujedno, ovo je važan korak ka tome da stvaralaštvo Venije Vučinić Turinski bude konačno adekvatno valorizovano i da umetnički opus vajarke dobije nova, savremena čitanja“.

Povezana vest:  "Kirka" u okviru Laguninog književnog kluba na Instagramu 15. januara

Venija Vučinić Turinski zahvalila se prisutnima na dolasku. „Od srca vam se zahvaljujem, mlada generacijo. Vi nas nasledite vašom mudrošću, vašom pameti, vašom dobrotom, plemenitošću“, rekla je umetnica na otvaranju izložbe njenih dela.

Tokom trajanja izložbe, pored javnih vođenja, organizovaće se i ciklus predavanja Misao o skulpturi (3) koja će održati dr Rajka Bošković, sa posebnim gostom za svaku od odabranih tema.

Venija Vučinić Turinski (1934, Kolašin)diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu (1962), gde je završila i postdiplomske studije u klasi Jovana Kratohvila (1964). Član je ULUS-a (od 1963). Bila je član grupe 10 plus. Njeni radovi se nalaze u mnogim muzejskim zbirkama, i to Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja u Kruševcu, Zavičajnog muzeja Rovinja, kao i u Galeriji savremene umetnosti u Lazarevcu, Modernoj galeriji u Zrenjaninu, Galeriji u Murskoj Soboti, Domu kulture u Prilepu i dr. Do sada je imala osam samostalnih izložbi, a učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Javna skulptura Korablja, realizovana u mermeru, postavljena je u parku na levoj obali Save u Beogradu. Dobitnica je značajnih nagrada kao što su: Nagrada „Sreten Stojanović”, Akademija likovnih umetnosti, Beograd (1962), Nagrada za skulpturu, 10. izložba Umetničke kolonije Ečka (1965), Otkupna nagrada Galerije Fortuna, Zagreb (1966), Nagrada Umetničke kolonije, Rovinj (1975), Otkupna nagrada na Bijenalu male plastike, Murska Sobota (1977), Nagrada za izvođenje skulpture Korablja u slobodnom prostoru, Prostor 78, Beograd (1978), „Zlatno dleto”, ULUS, Beograd (1980), Nagrada Oktobarskog salona, Beograd (1982), Nagrada na Jesenjem salonu likovnih umetnika, Beograd (2003) i dr. Živi i radi u Beogradu.

Povezana vest:  Otvaranje izložbe Aleksandra Cvetkovića „Novi zapisi armižadura“ 27. avgusta u Galeriji ŠTAB

Izložba traje do 23. novembra 2024. godine.

Foto: Bojana Janjić