Izložba „Senke” Velče Velčeva biće otvorena u utorak, 17. septembra u 19 časova u galeriji Instituta Servantes u Beogradu.Nakon izložbe „Vacuum”, koja je sa velikim uspehom postavljena 2019. u Čika Ljubinoj 19, Velča Velčev ponovo izlaže u galeriji Instituta Servantes. Izložbu „Senke” čine platna preuzeta iz stare vojne kasarne, velikih dimenzija, puna teških senki istorije, na koje je umetnik postavio male drvene delove – na nekim platnima ima ih i do četiri hiljade!
Kako primećuje novinar Karlos Hover „ove lagane i sitne izbočine stvaraju pulsirajuće polje senki, suptilnih, krhkih… suptilne senke na platnu natovarenom sećanjima i patnjom”. Prema njegovim rečima ovo je verovatno izložba sa najviše sakralne težine – u širem smislu te reči – od svih koje je Velča Velčev realizovao tokom svoje duge karijere.
Naime, kao inspiraciju za „Senke” poslužio je upravo je umetnikov rodni Dimitrovgrad, sa svojim običajima i verovanjima. Od napuštenog manastira preko izvora svete vode do krečnjačke stene pune rupa, od kojih su mnoge bile zatvorene sitnim komadima izrezbarenog drveta sa zapisanim željama i molitvama – sve to inspirisalo je Velčeva na radove koje ovom prilikom predstavlja i publici u Beogradu.
„Tako dolazimo, ovim putem sećanja, do dela koja čine jezgro ove izložbe, gde se ogromna platna sa sićušnim drvenim delovima pojavljuju kao zidovi plača, sediment života i životnih projekata, tragovi iscrpljenih volja, amajlije iluzija koje su se izgubile na horizontu koji je vremenom bledeo”, beleži Hover.
O svemu tome Velčev će na otvaranju izložbe govoriti prisutnoj publici na kratkom autorskom vođenju kroz postavku. Naredna stručna vođenja zakazana su za 28. septembar, 12. i 26. oktobar. Počinju u 12 časova i održavaju se na srpskom, a po potrebi mogu da budu i na španskom i engleskom jeziku. Ulaz je slobodan.
Velča Velčev (Dimitrovgrad, 1959) završio je dve godine Likovne akademije u Sofiji na odseku za slikarstvo kod profesora Dobrija Dobreva, a školovanje potom nastavlja na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde diplomira u klasi profesora Vojislava Todorića. Nakon godina rada u srpskoj prestonici, 1991. godine menja mesto boravka i nastavlja svoj život i rad u Španiji, tačnije na Majorci. Pored Srbije i Španije, izlagao je i u Nemačkoj, Belgiji, Rusiji, Grčkoj, Bugarskoj, Švedskoj, Izraelu… Njegova dela nalaze se u više muzeja i zbirki privatnih kolekcionara.
