Roman Vargasa Ljose ‘Pantaleon i posetiteljke’ u Laguni
Izdavačka kuća „Laguna“ je nastavila da objavljuje dela nobelovca Maria Vargasa Ljose romanom „Pantaleon i posetiteljke“, koji je pre tri decenije bio prvo delo ovog pisca koje je prevela na srpski Silvija Monros Stojaković.
Izdavač je imao smelosti da još pre tri godine, u specijalizovanoj ediciji za latinoameričku literaturu „Bolero“ koju uređuje veliki znalac književnosti španskog govornog područja Branko Anđić, objavi najnoviji roman Maria Vargasa Ljose „Avanture nevaljale devojčice“.
Knjiga je u tom času prošla nezapaženo jer je Vargas Ljosa smešten već dugo vremena u „fioku“ lationoameričkog talasa magičnog realizma koji je prošao kao literarna moda.
Međutim, kada je autor dobio Nobelovu nagradu u jesen 2010. godine, preko noći je „Devojčica“ postala bestseler. To je podstaklo „Lagnu“ da otkupi autorska prava za nekoliko Ljosinih romana i među prvima je štampala „Pantaleona“ pošto je već postojao odlična prevod koji je Monros Stjaković uradila za izdavačku kuću „Prosveta“.
Inače Vargas Ljosa je svoju nemilosrdnu satiru o peruanskoj armiji objavio 1973. godine i već tada je pokazao da veliki pisac može da se do mile volje poigrava nekim veoma ozbiljnim temama a da se čitaoci grohotom nasmeju.
Kritičari su fazu u Ljosinom opusu koja je započela „Panteleonom“ nazvali „njegovim otkrićem humora“ jer je temu kojom se bavio (prostitucijom) u jednoj od najranijih knjiga „Zelena kuća“ prišao sa komične strane. Naime, nakon što se u stvarnosti sreo sa prositutkama koje je angažovala armija za potrebe vojnika, LJosa je odlučio da tu situaciju upotrebi za okosnicu svog romana.
Komičan elemenat je taj što je Kapetan Pantaleon Pantoha, kao pravi vojni intendant naučen da svaki zadatak izvšava maksimalno pedantno. Tako se njegova „četa“ eufemistički nazvana „pratilja“ pretvara u najdelotvorniji organ oružanih snaga. Te „specijalne jedinice“ imaju zadatak da zabave vojnike na odsluženju vojnog roka u gradićima u džungli gde im je jedina razbibriga silovanje svake ženske koja im se nađe na putu.
Pantoha, simbol oficira kome je jedini cilj u životu da se sve oko njega odvija po pravlima službe sahranjuje, uz sve vojne pocasti jednu od posetiteljka i to ne može da prođe bez skandala da se njene usluge proglase da je „pala na braniku otadžbine“.
Pantohino službovanje prate praznoglava supruga i nakostrešena majka-svekrva koje se kreću po maloj kasabi na kraju sveta kao kraljice okružene lokalnim „damama iz visokog društva“. Ljosin roman, iako je smešten na velikoj geografskoj udaljenosti od Evrope, po duhu je blizak Hašekovom vojniku Švejku ili Vojnovićevom vojniku Čonkinu.
