Balša Brković u Beogradu!
Autor izdavačke kuće Booka Balša Brković, najpopularniji savremeni crnogorski pisac, autor mega bestselera Paranoja u Podgorici koji je u Crnoj Gori prodat u preko 10.000 primeraka boraviće u Beogradu u petak i subotu kao učesnik književnog festivala KROKODIL na kome će imati nastup u subotu uveče.
Paranoja u Podgorici Balše Brkovića, ključnog autora Nove crnogorske književnosti, je roman o kome se javno ćuti, a u potaji priča. Roman koji je zaledio krv u žilama svih onih koji su se u njemu prepoznali znajući da su javno raskrinkani i obeleženi. Više od 10.000 prodatih primeraka sa jedne, i potpuno ignorisanje od državnih medija sa druge strane, potvrđuju da je ovo najsubverzivnije delo koje se pojavilo na ovim prostorima u 21. veku. Politička ubistva, sprega vlasti i kriminala, korumpirana policija, parapolicijske snae koje eliminišu neprijatne svedoke, orgije na imanju velikog tajkuna…ali i portrete savremene Podgorice, grada u kome usmeno predanje i dalje ima veću snagu od pisanog dokaza, prestonice najmlađe evropske države koja pronalazi svoj urbani identitet u smutnim tranzicionim vremenima.
O AUTORU
Balša Brković je rođen 25. aprila 1966. u Podgorici. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti.
Objavio je pet knjiga poezije, Konji jedu breskve (Pegaz, Beograd, 1985), Filip boje srebra (CDNK, Podgorica, 1991), Rt Svete Marije (Aurora, Zagreb, 1993), Contrapposto (Dignitas, Cetinje, 1998) i Dvojenje (DUKS, Podgorica, 2001), knjigu priča Berlinski krug (Prosveta, Beograd, 2008) i dva romana, Privatna galerija (Durieux, Zagreb, 2002) i Paranoja u Podgorici (Vijesti, Podgorica, 2010).
Roman Paranoja u Podgorici postao je apsolutni hit godine u Crnoj Gori , gde je za četiri meseca prodat u preko deset hiljada primeraka. Roman Privatna galerija je doživeo četiri izdanja u preko 20.000 primeraka, u Monitorovoj anketi proglašen je kulturnim događajem godine u Crnoj Gori 2002. godine, dok je u Srbiji dobio nagradu “Miroslavljevo jevanđelje” za najbolju knjigu proze u Srbiji i Crnoj Gori 2001–2003.
Pored poezije, Balša Brković objavljuje prozu i esejistiku. Bavi se i pozorišnom kritikom, kao i istorijom i idejama anarhizma. Početkom devedesetih godina pripadao je grupi crnogorskih intelektualaca koji su se usprotivili ratu i izolacioniostičkoj politici crnogorskih vlasti. Danas je urednik rubrike za kulturu i zamenik glavnog urednika najuticajnijeg i najtiražnijeg crnogorskog dnevnog lista „Vijesti“. Po ubeđenju je anarhista.
KRITIČARI O “PARANOJI U PODGORICI” BALŠE BRKOVIĆA
“Paranoja u Podgorici na nekoliko se važnih nivoa nadaje kao svojevrsni “nastavak” Brkovićevog debija, mada nipošto ne u doslovnom smislu. Nova je “priča”, novi su junaci, no on ošto je ovim romanima zajedničko jeste njihova situiranost u milje današnje Crne Gore, pre svega Podgorice, a nadasve njene tranzicijske (para)elite, iza čije se pompeznog i nadriglamuroznog stila življenja – od one sorte kojoj iz odgovarajućeg telesnog otvora veselo izviruje neprskani praziluk – krije skrojevićstvo, priprosti bahatluk, nestašno lepljivi prstići, dođem ti – dođeš mi, i ostali divni epifenomeni dražesne kombinacije plemenskog, komunističkog varvarstva. I dakako – poneki leš u ormaru… Figurativno uvek a ponekad i doslovno… E, to sveortački prećutkivano prazno mesto u samom epicentru društvenog, pa otuda i mnogo čijeg ličnog života, taj tabu, ta tamna strana koja se nazire iza kulise od masinganih kafića, prpošnih palmi i lepršavih suknjica wannabe sponzoruša, to je ono gde Balša B. traži, i pronalazi, svoju Podgoricu/Crnu Goru/Balkan, svoj romaneskni mizanscen. (…)
Ni u Paranoji u Podgorici Brković nije propustio da nas provede kroz većinu krugova pakla novokomponovane vlastele, i da poprečno preseče crnogorsko društvo tamo gde ga najviše boli, ali takođe, baš kao i Privatna galerija, ovaj roman jeste i diskretan hedonistički omaž iliti posveta jednoj drugačijoj Podgorici, neizbežno manjinskoj i podzemnoj, ali lepoj i dragocenoj, onoj u kojj se merači u džezu, džointima i vrcavim razgovorima pod vinovom lozom koja štiti od nesnosnih, halucinogenih vrućinčina… Možda je ovaj roman nastajao (pre)dugo, ali čita se bro i bez zastoja, u maniru pravog page-turnera, što će reći da čekanje ipak nije bilo uzalud. Što je i delopotpisanom bila prva misao nakon sklapanja korica ove knjige…”
Teofil PANČIĆ
„Paranoja u Podgorici“ je roman koji će vas katapultirati u najcrnji realizam suvremenosti, koji se teško podnosi i uz pomoć svih eskapističkih tehnika, umočiti vas u egzistencijalnu baru, a onda, kao nekim čudom, kao razmicanjem Cr(ve)nog mora, pokazati mogući put, uz nužne ironijske i skeptičke putokaze, ali put prema sretnom starenju, u ovozemaljskom raju. Welcome!
Kruno LOKOTAR
“Paranoja u Podgorici je i politički triler, odnosno hrabra kritika društva u tranziciji koje pati od viška nesavršenstva, u estetskom, ali pre svega u etičkom smislu. Zahvaljujući možda previše očekivanom obrtu, u jednoj već arhetipskoj sceni iz književnosti i filma, dželat i žrtva razgovaraju kraj otvorenog groba i tu se, u tom dijalogu, sklapaju kockice priče i otkriva se ono čega je većina nas svesna i sa čim živimo svakodnevno. Paranoja, dakle, nije lična stvar i nije bolest. Ona je normalna pojava u kriminalizovanom društvu i ne treba u nju sumnjati. Ona je neka vrsta opreza pred mogućim nestankom, pred mogućim neplaniranim preseljenjem u večna lovišta samo zbog toga što ste nešto videli ili čuli, ili što je još gore, samo zbog toga što se prezivate drugačije, volite nekog koga ne bi trebalo ili vam je boja kože malo tamnija u odnosu na preovlađujuću nijansu. Ona takođe raskrinkava pravu prirodu marionetskih režima u Zapadnobalkanskim zemljama – oni nisu samostalni. Njih kontrolišu, i uvek će ih i kontrolisati tajkuni. Sve žrtve stradale su ne zbog nekog nejasnog političkog motiva, nego jer je u igri velika lova. Najbolji delovi u romanu su oni koji, pozivajući se na klasik Hantera S. Tompsona (čiji naslov je Brković parafrazirao), opisuju žurku u vili, čiji je vlasnik čovek koji kontroliše sve i svakog. Pod uticajem marihuane raspusni i orgijastički prizori na trenutak deluju nestvarno, međutim moć i novac su mnogo jače droge i od najbolje albanke.
Roman Balše Brkovića jeste pravi put kojim bi trebalo da se kreće žanrovska književnost.”
Vladimir ARSENIĆ
