Reizdanje ključnog romana 90-tih „U potpalublju“ Vladimira Arsenijevića
Izdavačka kuća Booka ima veliku čast da kao prvu knjigu u svojoj novoj ediciji 44°20°, posvećenoj kvalitetnoj domaćoj prozi, objavi reizdanje kultnog romana Vladimira Arsenijevića “U potpalublju” za koju je ovaj autora osvojio NIN-ovu nagradu.
Izdanje koje je pred nama je umnogome bogatije od svih prethodnih jer sadrži obiman predgovor autora koji pojašnjava okolnosti koje su dovele do nastanka ključnog romana 90-tih, hronologiju događaja iz vremena u koje je smeštena radnja romana i pogovor Teofila Pančića.
Roman “U potpalublju” imao je mnogobrojna domaća izdanja, u Srbiji je prodat u preko 20.000 primeraka, a preveden je i na dvadesetak svetskih jezika.
O ROMANU
Ponovni susret sa ovim romanom, nakon dugih sedamnaest godina, donosi mi zanimljive, čak donekle neočekivane spoznaje. U potpalublju je mogao zapravo biti mali ljubavni roman jednog beogradskog Holdena Kolfilda koji je, eto, ipak odrastao, šta god to značilo. Još više od toga, to je knjiga o našim porodicama, o sipljivoj, neupadljivoj boleštini očinsko-sinovljevskih ili majčinsko-kćerinskih odnosa iza koje tek ponekad prošikne neka neuporediva nežnost. O uzvišenosti roditeljske ljubavi koja se tako neverovatno, zapanjujuće, posramljujuće lako pretvori u nešto što zaliči na posvemašnju hladnoću, onda kada treba izabrati, recimo, između sina i Države. A državu poštujemo jer je se bojimo, iz čega nekako ispada da sina ne poštujemo, jer ga se ne bojimo dovoljno, mada se bojimo za njega. I o tome govori Potpalublje, ali bez nadobudne gorčine, onako kako treba govoriti o stvarima koje su duboko u nama, s kojima ne umemo izaći na kraj jer smo tako slabi i jer tako ne znamo ništa.
Kada danas mislim o Potpalublju, mislim na onaj metalni trbušni osećaj s kojim smo preživeli – to jest, ako smo preživeli – tu 1991. i godine koje su joj usledile, osećaj koji je Arsenijević izvanredno sublimirao u tom kratkom romanu, terapijski kompresovanom kao kakva tableta za smirenje.
Iz pogovora Teofila Pančića
„Veoma ličan, dirljiv roman. Arsenijević je emotivno angažovani, ironični i elokventni svedok spektakla zemlje koja proždire sopstveno srce.“
New York Times Book Review
Elegancija njegovog jezika je poput vatrometa na kiši. Bez sumnje ispisano srcem.“
Times Literary Supplement
„Serbspotting“
Village Voice
Vladimir Arsenijević rođen je u Puli 1965. godine. Prvi roman U potpalublju (koji je ujedno i prvi deo predviđene tetralogije Cloaca Maxima) objavio je 1994. godine. Za tu knjigu dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine. Roman U potpalublju preveden je na ukupno dvadeset jezika, dok je istoimena pozorišna predstava po motivima ovog kultnog romana devedesetih nagrađena Sterijinom nagradom 1997. godine. Sledeći Arsenijevićev roman Anđela – drugi deo ciklusa Cloaca Maxima – objavljen je 1997. godine.
Posle boravka u Meksiku (maj 1999. – septembar 2000.), Arsenijević 2001. godine objavljuje knjigu Meksiko – ratni dnevnik. Ilustrovani roman Išmail, koji je nastao u saradnji s Aleksandrom Zografom, izlazi 2004. godine, a 2008. godine izlazi i njegova peta knjiga, roman Predator koji je dobio Nagradu za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije. 2009. godine objavljuje i šesti naslov – zbirku eseja pod nazivom Jugolaboratorija.
Osnivač je regionalnog književnog festivala Krokodil, a kolumne i eseje redovno objavljuje u više štampanih i elektronskih medija u čitavom regionu.
Živi u Beogradu.
