„Gordana među vrbama“ novi roman Ane Ðokić
Beograđanka po rođenju i filozof po obrazovanju na „privremenom“ radu u Hrvatskoj Ana Ðokić (47) večeras je u knjižari „Delfi“ predstavila roman „Gordana među vrbama“, u izdanju „Lagune“.
Književnica se profesionalno bavi pisanjem knjiga za decu, priča, radiodrama, romana, pozorišnih tekstova, televizijskih scenarija, dramatizacija, a čitaoci u rodnom gradu su je upoznali preko dečijih knjiga „Zoe, devojčica sa vrha solitera“, „Zoe silazi dole“ i „Šempi ti smopi limvo te“, a zatim je „Laguna“ objavila njen roman „Recepti za sreću“.
Na tragu tog romana u kome se bavila intimnim promišljanjima šest urbanih žena različitih generacija, o seksu, ljubavi i muškarcima – prijateljima, očevima i muževima (bivšim, sadašnjim i pokojnim) Ðokić je napisala „Gordanu među vrbama“, o kako je rečeno „našoj i vašoj mladosti koja nas podseća na vreme u kome je individualizam bio zabranjeno voće“.
U razgovoru o knjizi „o jednoj ženi, svima nama i zemlji koje više nema“ večeras su učestvovali psiholog Aleksandra Janković, istoričar Predrag Marković, prevodilac Ðokićkinih knjiga na nemački Anke Ludvigs i muzičar i glumac Ðorđe David.
Niko od ucesnika nije krio da je imao rezerve kada je pozvan da pročita roman koji je „mirisao“ na sentimentalnu, nostalgičnu ljubavnu priču, ali niko nije bio razočaran kada ga je pročitao.
Nemica Anke Ludvigs koja je kao ćerka istočnonemačkog diplomate živela u dva navrata u Beogradu sedmadesetih i osamdesetih godina 20 veka, ispričala je da je posetila Beograd posle pauze od 25 godina, a kada je pročitala Ðokićkin roman „Recepti za sreću“ prepoznala je svet i vreme koji su joj ostali u najlepšem sećanju.
Odlučila je da ga prevede (po zanimanju je pravnik i nikada ranije prevodila literaturu), a zatim se godinu dana borila da nađe izdavača i sada se knjiga štampa. Ona je uverena da će postati hit u Nemačkoj, jer govori na duhovit način, sa puno topline o ženi koja je spremna na pobunu, u potrazi za ličnom slobodom od društvenih konvencija, čija je robinja.
Autorka je objasnila da joj je bila želja da sačuva od zaborava vreme koje je volela, a drugi se trude da ga zaborave.
Marković je primetiuo da u svim zemlajma nekadašnjeg istočnog bloka ima puno onih koji se sa nostalgijom sećaju vremena kada je vladala nekakva socijalna ravnopravnopst a represija nije dopirala do malih ljudi.
On je kazao da ga zanimaju knjige koje se , poput Ðokićkinog romnana bave „arheologojom svakodnevice“a njgea odlikuju postenje i iskrenost što su retki kvaliteti.
