Novi roman Dejvida Mičela „Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta“
Ime Dejvida Mičela već je poznato i srpskim čitaocima pošto je izdavačka kuća „Laguna“ objavila njegov najpoznatiji roman „Atlas oblaka“, a sada je isti izdavač objavio njegovu najnoviju knjigu „Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta“.
Knjiga je stigla upravo za ekranizovanom verzijom, danas već kultnog „Atlasa oblaka“ koja je ponela epitet najbolje epske filmske priče u prošloj godini.
Brat i sestra Vačovski su sa Tomom Tikvertom okupili sjajnu ekipu na čelu sa Tomom Henksom, Hali Beri i Hjuom Grantom i obezbedili cak 1000 miliona dolara iako je samostalna produkcija i snimili spektakularni film čija se radnja odvija na Pacifku.
Film je svakako obnovio interesovanje za roman, pa će i Mičelova nova knjiga lakše naći put do čcitalaca kojima je dovoljno je reći da je autor ostao veran svojoj književnoj opsesiji,samo što sada produbljuje temu vlasti i ponovo vodi čitaoca u nekoliko paralelnih svetova.
Kako je danas kazala predstavnica za medije „Lagune“ Tanja Ljubisavljević, ovoga puta ostaje u istorijskom okviru 18 veka u Japanu i Indoneziji, bez izleta u anticipaciju, ali će ljubitelji „Atlasa oblaka“ i ovde pronaći isto stilsko bogatstvo.
Priča počinje na mestu nimalo nalik nekom drugom: malenom, veštačkom ostrvu u zalivu Nagasakija, koje je čitavih 200 godina jedina kapija između Japana i Zapada. Tu, na samom izmaku 18. veka, mladi holandski pisar stiže s namerom da stekne veliko bogatstvo. Umesto toga, izgubiće srce.
Svet u kome se kreće glavni junak je svt trgovaca, uhoda, tumača, slugu, konkubina i u tom okruženju se prožimanja dve kulture.
Kako je kazala LJubisavljević, „kroz tu priču o poštenju i pokvarenosti, o strasti i moći, neprekidno provejava tema vlasti – vlasti nad bogatstvima i vlasti na dušama, i na kraju o vlasti nad smrću samom“.
„Ova priča o moći, strasti i poštenju vodi u svet koji je istovremeno i egzotičan i poznat; u doba kada su pisma od kuće putovala godinama, a ljudi su, kao i uvek, čeznuli, tugovali i voleli, varali, borili se i ubijali“, istakla je ona.
Inače, Mičel (1969) je rođen u Velikoj Britaniji i posle završenih studija engleske i američke književnost otisnuo je prvo na Siciliji, a zatim se preselio u Hirošimu (Japan) gde je tokom osam godina predavao engleski jezik. Sada živi u Irskoj.
Prvi roman „Ghostwritten“, objavio je 1999. i odmah se pročuo pošto je pokupio pregršt priznanja za debitantsko delo i kao pisac mlađi od 35 godina. U međuvremenu ušao je među literarnu elitu što je potvrdio „Atlasom oblaka“.
Kritičari ga upoređuju sa Harukijem Murakamijem, Džulijanom Barnsom po stilu, a po epskoj širini čak i sa Tolstojem.
Roman o Holanđaninu Jakobu de Zutu „NJujork tajms“ je 2010. godine proglasio za roman godine, i “ Laguna“ se nada da će i kod nas obeležiti početak ove godine.
„Mičel se poverio da je četiri godine istraživao pojedinosti iz istorije Japana s kraja 18 veka, kao na primer, da li su u to vreme koristili kremu za brijanje i slicno, tako da je po sopstvenom priznanju, pisanje jedne rečenice moglo da traje i pola dana..“ispričala je Ljubisavljevićeva i dodala da „glavni lik, Jakob de Zut ima dosta sličnosti sa istorijskom ličnošću, izvesnim Hendrikom Dofom koji je napisao memoare o vremenu koje je proveo u Dedžimi dok je naslov je referenca na jedan od domaćih pesničkih imena za Japan, „Zemlja hiljadu jeseni“.
