Serijal Kuća noći P.C. i Kristine Kast u izdanju AlgoritmaZa armiju čitalaca u svetu, koji su pokupovali 53 miliona primeraka vampirske tetralogije Sumrak Stefani Majer, dobra vest je da je stigao novi serijal u tom žanru Kuća noći autorskog tandema majke i ćerke P.C. i Kristine Kast, u izdanju Algoritma.
Srpski ogranak zagrebačke izdavačke kuće Algoritam media objavio je prve dve knjige, „Obeležena“ i „Izneverena“, serijala koji je od 2005. do sada dobio u SAD osam nastavaka od planiranih 12.
Prva knjiga serijala bila je 63 sedmice na listi bestselera Njujork tajmsa (2005/06), a ove godine u januaru se našla na prvom mestu liste bestselera nedeljnika Špigl u Nemačkoj. Do sada su autorska prava prodata u 36 zemalja širom sveta.
Uspeh serijala Kuća noći, nije samo posledica „renesanse“ vampirskog podžanra u okviru „gotičkih romana“, koji su spoj horora, romanse, fantazije, već su se bivša srednjoškolska profesorka koja se krije iza inicijala „P.C.“ i njena ćerka Kristina potrudile da unutar vampirske priče unesu mnoge teme koje su zanimljive za mlade, i starije čitaoce, ispričane autentičnim glasom naratorke Zoi Redberd, koja na početku priče ima 16 godina.
Autorka se zahvaljuje ćerki što joj je „pozajmila“ rečnik svojih vršnjakinja, a naš izdavač se postarao da nađe prevodioca, Vladimira Cvetkovića Severa koji će američki tinejdžerski sleng, veoma uspešno, preneti u odgovarajuću srpsku verziju. Od prve rečenice u kojoj Zoi kaže da je videla „olešenog tipa“, čitalac koji ne razume značenje tog epiteta neće uživati u knjizi, jer ona vrvi od sličnih izraza, ali će se srpski vršnjaci Zoi Redberd osećati kao da su na fejskbuku.
Američki pedagozi su ocenili da je serijal Kuća noći o „visokoj vampirskoj školi“ prihvatljiviji od proslavljene serije Sumrak, ili od tv serije Suki Stekhauz-vampirske misterije ili od trilogije „Vampirska akademija“ Rejčel Mid, jer vešto mladima protura poruke o toleranciji, o prihvatanju drugačijih („frikuša“) o traganju za identitetom, o problemima koji prate odrastanje, o pravu na lični izbor, ali i o potrebi da se ostane na strani dobra, jer vampiru su kao i svi ostali – ima ih dobrih i zlih.
Književnica se postarala da odbaci stereotipe o tome kako se postaje vampir, jer u školi za buduće vampire se ne služi krv, niti se u procesu transformacije pojavljuju očnjaci, ali se zato pojavljuju prelepi belezi na koži slični tetovaži koje mladi inače vole.
Priča je izgrađena na biološkoj hipotezi da se kod nekih pripadnika ljudske vrste u pubertetu pod uticajem hormona javljaju promene u samom DNK i ako te prve simptome prepoznaju „tragači“, oni ih odvode u Kuće noći gde uz prisustvo formiranih vampira postepeno doživljavaju transformaciju. Ukoliko se do kraja četvorogodišnje obuke ne ostvari preobražaj kandidati za vampire umiru. Oformljeni vampiri imaju vanredne sposobnosti i mogu da biraju profesiju u kojoj će briljirati i nadmašivati ljudsku vrstu.
Analitičari fenomena popularnosti vampirskih priča smatraju da ih mladi ne doživljavaju kao morbidne i bizarne, jer svet u kome žive je zastrašujući i pun nasilja pa je ta vrsta literature novi oblik eskapizma.
