„Merlin: Izgubljene godine“ – nepoznata mladost čarobnjaka
Podstaknuti uspehom serije „Merlin“, izdavačko preduzeće „Vulkan“ nedavno je objavilo knjigu „Merlin: Izgubljene godine“ američkog pisca T. A. Barona koja predstavlja njegovu interpretaciju velških mitova o čarobnjaku Merlinu i početak priče o kralju Arturu.
Za razliku od kralja Artura čije je detinjstvo i mladost T.H. Vajt prikazao u romanu „The Once and Future King“ koji je Dizniju poslužio kao predložak za crtani film „Mač u kamenu“, o detinjstvu i mladosti Merlina malo se zna budući da se tom temom gotovo niko nije ni bavio.
Mnogi naučnici veruju da je mit o Merlinu proistekao iz stvarne istorijske ličnosti, druidskog proroka koji je živeo u Velsu u 6. veku. Baron, međutim, činjenice ostavlja po strani i piše priču u nekoliko nastavaka koja počinje kada se dečak bez imena i sećanja nasuče na velšku obalu.
Priča se završava kada je isti dečak, nakon što je stekao i izgubio mnogo toga, spreman da zauzme središnju ulogu u arturijanskog legendi.
Prema rečima Barona, između ta dva događaja, dečak otkriva drugi vid, počinje da razgovara sa drvećem, rekama, životinjama, pronalazi prvobitni Stounhendž, istražuje prvu kristalnu pećinu, putuje do izgubljenog ostrva Finkajra iz keltskog mita koje je poznato kao most između zemlje i drugog sveta, susreće likove iz mitova i priča i, najvažnije od svega, dobija ime Merlin.
Za razliku od serije „Merlin“ koja je izuzetno popularna u Britaniji, a prikazivana je i u Srbiji, i u kojoj je Merlin predstavljen kao pomalo rasejani sluga zgodnom, sposobnom ratniku Arturu, Baronov Merlin je momak od krvi i mesa koji kroz seriju od pet romana odrasta u volšebnika koga poznajemo iz priča o Arturu i Kamelotu.
Iako je roman namenjen deci i mladima, ljubitelji knjiga Rodžera Grina „Kralj Artur i vitezovi okruglog stola“ ili Merion Cimer Bredli „Magle Avalona“ i filma „Ekskalibur“ uživaće i u ovom pogledu na početke arturijanskih legendi.
