Knjiga(e) za odrastanje
Dela Franca Kafke, Albera Kamija, Danila Kiša, Mihaila Bulgakova, Borislava Pekića, Ive Andrića našla su se na vrhu liste knjiga koje je nekoliko uglednih srpskih intelektualaca, na poziv jedne medijske kuće povodom Svetskog dana knjige, preporučilo mladoj osobi kao vodič za život.
Književnik, prevodilac antičke književnosti, muzički kritičar, dobitnik ovogodišnje NIN-ove i „Mešine“ nagrade za roman „Veliki rat“ Aleksandar Gatalica izdvojio je najpre avanturističke knjige.
„Avantura je uvek u modi, čak i ako se u nju ide jedrenjacima. Predložio bih dve svoje omiljene knjige ‘Robinzon Kruso’ Danijela Defoa i ‘Džeri sa ostrva’ Džeka Londona“. Potom može da se krene u nešto zahtevnije poput „Procesa“ Franca Kafke ili „Smrt u Veneciji“ Tomasa Mana kako bi mladi čitalac video da život nije samo med i mleko.
Na kraju, zaključio je Gatalica, treba završiti sa srpskom književnošću: „Grobnica za Borisa Davidoviča“ Danila Kiša koja još ima privlačnu snagu za svaku mladu osobu, a nikako ne bi trebalo preskočiti ni omalenu, ali u sebi ogromnu knjigu „Hodošašće Arsenija Njegovana“ Borislava Pekića.
„Šest knjiga, dovoljno za odrastanje za prvo vreme“, kazao je Gatalica.
Književnica, koju pođednako cene kriitčari a rado je čita najšira publika Ljubica Arsić, dobitnica „Ženskog pera“ i nagrade „Ivo Andrić“ za najbolju priču, opredelila se da preporuči jednu knjigu „Majstor i Margareta“ Mihaila Bulgakova.
„U ovom romanu mlad čovek će moći da pročita šta se dešava kad đavo, jedan vrlo ozbiljan gospodin, sa svojom trupom poseti Moskvu i njegim žiteljima željnim svega i svačega krene da ispunjava želje“, rekla je ona i dodala da je „ovo jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti jer istovremeno na ozbiljan i duhovit način govori o čovekovoj prirodi, njegovim moćima i slabostima, o vremenu u kojem živimo“.
Druga omiljena dama srpske kritIke i čitalaca Mirjana Đurđević, odmah se ogradila da nije pristalica obavezne lektire čak ni u formi bezazlene preporuke „obavezno pročitajte…“ jer smatra da „svako dete-čitalac treba da pređe svoj autentičan put u odraslog čitaoca na kome nijedan naslov, ma koliko se radilo o nespornom remek delu, nije ‘nezaobilazan'“.
Ona je na sebi svojstven način ispričala lično iskustvo da se sa svojom generacijom u Matematičkoj gimnaziji sredinom 1970ih, izborila za takav slobodan izbor.
„Na časovima lektire svako je pisao i govorio o knjizi koju je pročitao prethodne nedelje i dešavalo da se na istom času priča o ‘Majstoru i Margariti’ i opskurnom samizdatu ‘Nevini muškarac’ koji je autor prodavao po beogradskim kafanama“.
U oštroj diskusiji 17-godišnjaka, u kojoj je uloga odraslih, odnosno profesorke, bila jedino da je dopusti, ‘pobedio’ je Bulgakov osvojivši zauvek desetak novih čitalaca, malo li je koristi od ‘Nevinog muskarca’?, podsetila se Đurđevićeva.
„Uostalom, te ‘najvažnije knjige’ iz mladosti i nisu bezuslovno trajno dobro, da bi se mogle deliti okolo kao recepti za odrastanje“, rekla je ona. „Za mene je, sećam se, u jednom periodu jako važna bila knjižica Anrija Mišoa ‘Moji posedi’. Od nje u ovom času ne pamtim ništa sem naslova. U isto vreme sam obožavala Vinaverovu ‘Pantologiju’, citirala je, dopisivala. I dan danas znam bar pola ‘Pantologije’ napamet. A obe te knjige su pođednako današnja ja, uz bezbrojne druge, naravno. Uticaj koji bi ista ‘ubitačna kombinacija’ imala na neko drugo dete je potpuno nepredvidljiv, moguće i ništavan. Zato je jedino što mogu da preporučim – deco, čitajte!“
Najugledniji savremni srpski vizantolog, autor nekoliko kapitalnih knjiga iz te oblasti ali i pisac scenarija za TV seriju „313“ povodom 1700. godisnsjice Milanskog edikta, prof. dr Radivoj Radić odgovorio je da je mladima koji stupaju u svet odraslih slobodan da preporuci sledece knjige: „Stranac“ Albera Kamija, „Klupa na kraju sveta“ našeg pomalo zaboravljenog knjizevnika Momčila MIlankova, „Pesčanik“ Danila
Kiša i neke od pripovetki H. L. Borhesa (za pocetak „Kružne razvaline“).
Još jedan naučnik ali i književnik, profesor srpske književnosti na novosadskom Filozofskom fakultetu, autor nekoliko zbirki erotskih priča i romana, koji je za petoknjižje studija i eseja dobio upravo nagradu „Sreten Marić“ Sava Damjanovc dao je kratak odgovor:
„To bi svakako bio Kafkin ‘Zamak’, koji je – ma koliko bizarno moglo zvucati – u tinejdžerskom uzrastu meni samom predstavljao takav ‘vodič’. Uz poeziju Branka Miljkovića, koja je u vreme moje mladosti bila omiljena lektira mnogima za koje danas, sa ove distance, mogu reći da su brže i autentičnije sazrevali od prosečnih predstavnika svoje generacije“.
Književnica, prof. dr Sanja Domazet, čije se drame izvode na beogradskim scenama priložila je anketi naslove „deset knjiga bez kojih je, po njenom mišljenju, nemoguće preći iz amorfne mase neobrazovanih, u srećnu kulturnu elitu uživalaca umetnosti, koja je, počesto, i najbolji deo života.“
Lista koju preporučuje mladim čitaocima ide ovim redom: Kafkin „Proces“, „Stranac? A . Kami, „Hadrijanovi memoari? Margerit Jursenar, „Majstor i Margarita? M. Bulgakov, „Prodavnica cimetove boje“ Bruno Šulc, „Čarobni breg“ Tomas Man,
„Sabrane pripovetke“ A. Čehov, „Prokleta avlija“ I. Andrić, „Derviš i smrt“ M. Selimović i „Seobe“ M. Crnjanski.
Autorka popularne knjige „Seks za početnike“ i niza knjiga za decu Jasminka Petrović izvdojila je: „Čika Fjodor, pas i maška“ Eduarda Uspenskog, „Peščani vuk“ Ose Lind i „Moj sin Mio“ Astrid Lindgren.
Narodna poslanica Gorica Mojović, dugogodišnji kulturni poslenik Beograda, smatra da su za odrastanje potrebni domaći ali i savremeni klasici – od Andrića i Selimovića preko Tomasa Mana, Doris Lesing, Branislava Nušića, ali i Harukija Murakamija, Hilari Mantel, Pola Ostera i Dejvida Mičela i njegovog „Atlasa oblaka“.
