Digitalizacija Hemingvejevih spisa i dokumenata
Novo partnerstvo omogućiće američkim naučnicima ali i javnosti bolji uvid u knjige i dokumenta koje je Ernest Hemingvej ostavio na Kubi gde je napisao neka od svojih najpoznatijih dela.
Kuba i jedna privatna američka fondacija rade na očuvanju dokumenata i predmeta pisca koji se čuvaju u njegovom domu u blizini Havane od smrti 1961.
Republikanski poslanik Džejms Megovern i bostonska fondacija Finka VIgia najavili su juče digitalizaciju 2.000 Hemingvejevih dokumenata i spisa. DIgitalne kopije biće prebačene u bostonsku Biblioteku Džon F. Kenedi.
Ovo je, kako prenosi AP, prvi put da je nekome iz SAD dozvoljeno da prouči predmete koji se nalazi na piščevom imanju Finka Vigia. Među dokumentima su pasoši i pisma.
Dženi Filips, unuka Hemingvejevog urednika Maksvela Perkinsa, osnovala je fondaciju Finka Vigia 2004. posle posete Havani kada je videla da Hemingvejev dom propada, a da se mnogi papiri i dokumenta čuvaju u mokrom podrumu. Radila je na tome da dobije dozvole američkih vlasti da pošalju konzervatore i arhivare na Kubu kako bi dokumentaciju.
„Ovo je njegov život i njegovo delo. Svi ovi komadići biće sklopljeni u veliku slagalicu“, rekla je FIlips.
Digitalizovani fajlovi sadrže pisma Hemingveja glumici Ingrid Bergman, pisma njegovoj supruzi Meri, pasoše u kojima se vidi gde je sve putovao, račune iz kafana, liste za nabavke i obaveštenja o uraganima. Među dokumentima nema nijednog rukopisa.
U ranijoj digitalizaciji 3.000 Hemingvejevih dokumenata 2008. otkriveni su delovi starih rukopisa, uključujući i alterntivni kraj romana „Za kim zvona zvone“ kao i ispravljene verzije dela „Starac i more“ za koji je 1954. dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Na Hemingvejevom imanju radovi se nastavljaju. Diže se nova zgrada gde će u kontrolisanom okruženju biti izložene piščeve knjige i originalni dokumenti.
„Naučnici su godinama pokušavali da vide čega tamo ima, ali zbog političke situacije između dve zemlje, Kubanci to nisu dozvoljavali“, rekla je Filipsova koja je potrošila prilično vremena pregovarajući i sa Kubom i sa SAD kako bi dobila pristup Hemingvejevoj kolekciji. „Mislim da je ovo izvanredno, jedinstvena saradnja dve zemlje“.
Mekgovern, koji se zalaže za normalizaciju odnosa SAD i Kube, ocenio je da je reč o istorijskog saradnji.
Kenedijeva biblioteka poseduje veliku Hemingvejevu kolekciju sa više od 100.000 stranica teksta i 10.000 fotografija jer je Žaklina Kenedi pomogla da se pronađe mesto za sve te predmete.
Hemingvejeva supruga Meri Velš Hemingvej vratila se 1961. na Kubu, posle piščeve smrti, u nadi da će uspeti da povrati njegove stvari.
Zbog uspona Fidela Kastra, tadašnji predsednik SAD Džon F. Kenedi pomogao joj je u prebacivanju Hemingvejevih predmeta u SAD.
Meri Hemingvej donela je ceo brod materijala u Ameriku, spalila neka dokumenta koja je smatrala osetljivim, ali je ostavila na hiljade drugih papira u piščevom domu u blizini Havane.
