Novi turski bestseler „Istanbulsko kopile“
Savremena turska kultura nije kod nas prisutna samo preko njihovih izuzetno popularnih TV serija, već sve više stiže knjiga iz te sredine koje su na zavidnom literarnom nivou, kao što je novi roman Elif Šafak „Istanbulsko kopile“ u izdanju „Lagune“.
Ime ove mlade (42) i već internacionalno afirmisane književnice koja je pored niza književnih nagrada i nosilac francuske Legije časti za književnost, nije nepoznato u našoj sredini pošto je „Laguna“ objavila prethodni roman „Vašljiva palata“, a „Čigoja štampa“ kraći roman „LJubav“.
Iako se rodila u Strazburu i velik deo života „lutala“ svetom, Šafak smatra sebe pre svega tuskom književnicom jer je od 12 objavljenih knjiga, među kojima je osam romana, samo u dva slučaja pisala na engleskom jeziku.
Roditelji, otac filozof i majka u diplomatskoj službi razveli su se kada je imala jednu godinu i od tada je pratila majku gde ju je vodio posao- od Madrida preko Amana, Londona, sa povremenim boravcima u Istanbulu sve dok nije stigla do magistarskih studija koje je završila u SAD na temu položaja žene u islamskom svetu a doktorirala je takođe u Americi ali iz oblasti političkih nauka što je i bilo njeno prvo opredeljenje.
Već 1998. objavila je prvi roman „Mistik“ koji joj je doneo prestižnu tursku nagradu „Rumi“ za dela o sufizmu. Svi naredni romani su pođednako imali uspeha kod kritike i čitalaca i to ne samo u Turskoj jer je prevedena na dvadesetak jezika.
Kada piše publicističke knjige bavi se temama identiteta, rodne ravnopravnosti, mentalnim getima, multikulturalnošću, a kada piše fikciju trudi se da se uhvati u koštac sa tabuima koji postoje u turskom društvu.
Šafak tvrdi da su na nju najviše uticale majka i baka i to prva koja je bila veoma obrazovana, emancipovana i okrenuta zapadnim vrednostima dok ju je baka učila tradiciji, pričala joj bajke iz „1001 noći“ gledala joj budućnost u šolji kafe, izlivala od olova amajlije protiv uroka…
To se sve može naći u njenom romanu „Istanbulsko kopile“ čija se radnja odvija u savremenom Istanbulu ali u jednoj neobičnoj i veoma tradicionalnoj sredini kao što je porodica Kazandži.
Zbog tajanstvenog prokletstva svi muškarci ove porodice umiru veoma mladi tako da je kuća puna nekoliko generacija žena. U tu sredinu, na koju je 20-godišnja glavna junakinja Asja naviknuta jer za drugo i ne zna stiže vršnjakinja i rođaka američko-jermenskog porekla Armanuš i unosi svež dah ali i nemir i ođednom na površinu izranjaju dugo čuvane porodične tajne.
Zanimljivo je da je ovaj roman koji je nastao 2006. na relaciji Arizona ( aurorka tamo predaje), Njujork i Istanbul (tamo joj živi muž novinar sa dve ćerke) te godine bio istovremeno najčitanija knjiga u Turskoj, ali je protiv Šafakove podignuta krivična tužba zbog onoga što izgovaraju njeni imaginarni likovi koji su Jermeni. Nije bila osuđena, ali to je bila još jedna potvrda da je dirnula u neki od tabua čije se kršenje još uvek sankcioniše u toj sredini.
