Novi roman Vuka Draškovića od 3. septembra u prodaji
Srpski književnik i političar Vuk Drašković uskoro će predstaviti svoj novi roman posvećen „srpskim vojnicima, oficirima i civilima zaspalim 1916. godine na dnu Jonskog mora“. Roman „Tamo daleko“ u izdanju Lagune će se 3. septembra naći pred čitaocima u knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca i na sajtovima www.laguna.rs i www.delfi.rs.
U novom romanu Vuka Draškovića stvarnost je neverovatnija od svake fantazije, a košmarna snoviđenja pretaču se u takvu realnost. U životnoj drami glavnog junaka Vidana ogleda se ceo XX vek Srbije, i doba današnje, i obrisi onoga što će se tek dogoditi. Još dok je bio dete Vidana su priče njegovog dede odnosile na dno mora, pored grčkog ostrvca Vido kraj Krfa, gde bi, među algama i školjkama, sanjao sa zaspalom dedinom vojskom. Odatle, iz tog sna, Vidan je video sve. I vreme prošlo i vreme buduće. Usnuli na dnu mora umiru tek na kraju XX veka. Njihovi snovi su potopljeni, pobede prometnute u poraze, slava u stid, a kuća u ruševinu, u kojoj vrači sude po kamenom zakonu.
Govoreći o romanu „Tamo daleko“ književnica Ljiljana Šop je istakla da je u ovoj prozi ostvaren čudesan spoj istorijskih činjenica i halucinantnih snoviđenja glavnog junaka, u večitoj potrazi za istinom, pravdom i smislom. „Vuk Drašković je načinio korak dalje od ‘Doktora Arona’ u svet književne imaginacije. On se zapravo vrtoglavo približio i istorijskoj i umetničkoj istini o nama, nekadašnjima i sadašnjima.“
Vuk Drašković (1946), pisac, političar, osnivač i predsednik Srpskog pokreta obnove. Po završenim studijama prava u Beogradu, radio kao novinar u Tanjugu i dopisnik iz afričkih zemalja. Od 1980. posvetio se književnosti, a od kraja osamdesetih do danas je politički angažovan. Osnovao je SPO 1990. i bio najsnažniji i najuticajniji predstavnik opozicije i protivnik režimu Slobodana Miloševića, zbog čega je više puta, sa suprugom Danicom, bio zatvaran i izlagan policijskoj torturi, a nekoliko puta je bio i meta atentata.
Objavio romane: „Sudija“ (1982), „Nož“ (1982, ekranizovan 1999), „Molitva“ (1985), „Ruski konzul“ (1988), „Noć đenerala“ (1994), „Doktor Aron“ (2009), „Via Romana“ (2012); autobiografsku prozu „Meta“ (2007); knjige eseja: „Ja, malograđanin“ (1981), „Odgovori“ (1987), „Koekude, Srbijo“ (1989), „Podsećanja“ (2001), te knjige govora, intervjua i članaka „Sve moje izdaje“ (1992) i „Kosovo“ (2006). Knjige su mu prevođene na strane jezike a gotovo svi romani su mu bili bestseleri u srpskim i jugoslovenskim okvirima.
