Istorijski roman o egzotičnom Marokanskom kraljevstvu
Roman, malo sladunjavog naslova, „Lavirint uzdaha“ Džejn Džonson, u izdanju „Vulkana“, prava je šansa čitaoci da saznaju više o Marokanskom kraljevstvu i istorijskim ličnostima važnim za istoriju Magreba.
Roman u originalu nosi naslov „Sultanova žena“, ali srpski izdavač je odabrao da ga “ prekrsti“ da bi akcenat stavio na centralni temu ljubavi između evnuha Nus-Nus i prelepe Engleskinje Alis Svon, koja se igrom zloćude sudbine obrela u haremu marokanskog sultana.
Dzonsonova se sada prvi put prevodi na srpski iako je u svetu već stekla ugled pouzdanog pisca istorijskih romana koji izvanredno upozna istorijske izvore na osnovu kojih piše dobro smišljenu priču. Prevedena je je dvadesetak jezika i veoma cenjena među kolegama piscima istroijiske fikcije.
Rođena u Velikoj Britaniji Džonsonova ( 1960) , koristi jos dva pseudonima pod kojima piše uglavnom za omladinu. Pod svojim imenom je objavila samo tri romana za odrasle i svi se zbivaju u Africi, pre svega u Maroku.
Prema njenim rečima, kada joj je dosadilo da se bavi uredničkim poslom u jednoj od velikih britanskih izdavačkih kuća otisnula se 2005 za Maroko da bi utrvdila koliko je tačna porodična legenda da je jedna njena pretkinja bila oteta sredinom 17 veka i prodata u ropstvo u Maroku. Tamo se posle godinu dana udala za jednog pripadnika plemena Berbera i nikada se nije vratila kući.
Skoro sličnu szudbinu je dozivela i književnica, koja se udala za Marokanca Abdula i sada deli svoje vreme na relaciji London, gde se i dalje bavi uredničkim poslom i Maroka gde sakuplja podatke za svoje romane .
Prvi roman “ Deseti dar“ posvetila je piratima iz Mediteranskih delova Afrike, koji su bili stah i trepet za evropske trgovačke brodove, a znali su da se otisnu i poharaju neka manja mesta duž atlantske obale, ukljucujući i ona na manje zaštićenom zapadu britanskih ostrva.
Za drugi roman je odabrala temu čija se radnja odvija među nomadskim plemenoim Tuarega „Duhovi divljine“, a najnoviji je „Sultanova žena“ objavljena 2012 .
U jednom intevjuu autorka je otkrila da ju je za glavni lik romana Nus-Nusa inspirisala jedna slika fancuskog umetnika Ežena Delakroa poznata kao „Crni dvorski rob“, na kojoj se vidi izužetno lep tamnoputi muškarac, koji je sigurno morao da bude kastriran da bi služio na dvoru. Džonsonova je primetila njegovo dostojanstveno držanje i ponos u izrazu što ju je inspirisalo da oko tog lika isprede priču.
Sve osim Nus-Nusa , u romanu se oslanja na autentične izvore koje je pedantno prikupljala godinu dana.Tako je saznala i za diplomatsku delegaciju koja je iz Maroka sa dvora Mule Ismaila stigla u posetu britanskom kralju Čarlsu Drugom, jer je to detaljno opisano u dnevniku jednog od dvorjana.
Da bi upoznala ambijent u koji je locirala centralni deo priče, a to je dvorski kompleks sultana Mule Ismaila – Meknesa (1672-1727), koji se nalazi na listi UNESCO-a kao deo svetske kulturne baštine, spisateljica ga je posetila, a postarala se i da nabavi veoma retko izdanje o vradžbinama Afrikanaca južno od Sahare, da bi što vernije opisala glavnu sultaniju Zidanu koju je narod zvao „Veštica“, a verovatno je bila poreklom sa juga kontinenta.
Za prave poklonike žanra ovo je sjajna prilika da se sazna veoma puno o jednomm za nas potpuno nepoznatom svetu, dok oni koji vole uzbudljive zaplete, intrige, čarobni, dekadentni svet harema, raskoš dvorova orijentalanih samodržaca imaju to dato sa merom, stilom i tako vesto upakovano da se zaista čita “ bez daha“. VIše nego dovoljno za ovu vrstu žanrovskog štiva.
