„Sveti Georgije ubiva aždahu“ – porodično zlato Ateljea
Premijerna obnova predstave „Sveti Georgije ubiva aždahu“, po tekstu Dušana Kovačevića u režiji Ljubomira Mucija Draškića, koju će nova glumačka podela izvesti sutra uveče u Ateljeu 212, veliki je praznik za tu kuću, istakla je danas upravnica Ivana Dimić.
Autorstvo ostaje, sve je kao i na prvom izvođenju 1986. godine, uz muziku Vokija Kostića, scenografiju Petra Pašića, kostime Jasmine Nešić, snimljeni glas Cuneta Gojkovića, ali su svi glumci „uskočili’ u uloge svojih prethodnika, pojasnila je na konferenciji za novinare Dimićeva, koja je bila dramaturg prilikom praizvedbe ove čuvene predstave.
Draškićevu postavku su prema video snimku obnovili Branimir Brstina, koji je igrao u staroj podeli i Aleksandar Gruden, koji je bio asistent režije i imao malu ulogu redova (i nekada i sada).
U drami o ljubavnom trouglu koji se odvija u klanici Prvog svetskog rata glavne uloge – Đorđa Džandara, Katarinu i Gavrila Vukovića (koje su proslavili Petar Kralj, Dara Džokić i Dragan Nikolić) igraće Bojan Žirović, Sofija Juričan i Marinko Madžgalj.
Dimićeva je kazala da je imala veliku sreću da pre gotovo tri decenije dobije šansu da radi na tekstu takvog pisca kao što je Kovačević, a da ju je sada zadivilo koliko je ta drama svevremena, aktuelna i duboka.
Kovačević je podsetio da mu je kao mladom Borislav Mihajlović Mihiz, tadašnji dramaturg Ateljea, čitao sve drame u rukopisu i da je bio iznenađen pričom „Svetog Georgija“ jer je malo izvan njegovih dotadašnjih komada koji su bili više nalik na komedije („Radovan III“, „Maratonci“…).
„To je tragična priča o jednom događaju iz rata, o ljudima iz kraja gde sam odrastao. Za mene je ta drama značajna, može se reći testamentarna. Tu sam sažeo tragediju naroda u kojem živim i smeh, lepo i ruzno, vrline i mane“, rekao je on.
„Kada sam čuo za obnovu, kao posvetu Muciju Draškiću, setio sam se svih ljudi sa prve čitajuće probe. Danas mi je drago da ćemo im svi mi koji smo preživeli iz tog rata mahnuti i pozdraviti ih sa ovom novom predstavom, koja nastvalja sa novom sjajnom generacijom glumaca“, izjavio je Kovačević.
U ansamblu je ponovo Dara Džokić (ovoga puta kao Katarinina tetka Slavka), a novi su Nenad Jezdić, Bojan Dimitrijević, Tihomir Stanić, Gordan Kičić, Nebojša Ilić, Milan Mihailović, Branislav Zeremski, Nenad Ćirić, Vladislav Mihailović, Erol Kadić, Radomir Nikolić, Nenad Heraković, Andrija Kuzmanović, Milan Nikitović i dečak Miloš Klanšček (Vane siroče).
Mnogi od ovih glumaca učestvovali su u staroj „Aždahi“, uskačući u različite epizodne likove, jer je predstava bila dugo na repertoaru.
Brstina je izjavio da Atelje sutra iznosi pred publiku „svoje porodično zlato“, ali da ga neće prodati.
„Do 2005. godine kroz predstavu je prošlo 95 ljudi – glumaca, saradnika i tehničara. Sada je pridodato još oko 30 ljudi. Ova predstava je delo Ateljea, na njoj su mnogi stasali i nadam se da će još dugo živeti“, rekao je on.
Gruden je istakao lepu atmosferu u radu na predstavi – i staroj i novoj. „Sećam se ondašnje radosti u ansamblu, koju sam osetio i sada. Takvo zajedništvo odavno nisam video“, dodao je on.
Dara Džokić je primetila da nije retkost da se u pozorištu čuvaju dobre i važne predstave, a da je oduvek postojala ideja da se ova stalno drži na repertoaru, a zatim i plan kada su glumci postali prestari za svoje uloge.
„Želeli smo da nešto što je obeležilo naše pozorište bude deo tradicije i ove kuće i književnosti i naroda. Nešto što je tako vredno i dragoceno treba da traje“, rekla je ona.
Žirović je izjavio da je posao bio lak i da su za svega 15-20 dana uskočili u uloge, ali i izazovan zbog skrivenih zamki za glumca koji treba da poštuje postavku i ceo kontekst, a da ipak bude svoj i autentičan.
Madžgalj je dodao da je za sve njih premijera na sceni Ateljea vrlo svečan trenutak, ali da su prvu i to uspešnu proveru već imali pre nekoliko dana na pretpremijeri u Boru. „Predstava nosi poseban emotivni naboj, svi glumci vole i predstavu i svoje likove i publika je to osetila“, rekao je on.
