Prvo kolo „Izabranih dela“ Zorana Bognara
Ugledna izdavačka kuća „Draganić“, koja je neko vreme bila u stanju „mirovanja“, nakon smrti osnivača, danas se na velika vrata pojavila pred medijima sa prvim kolom „Izabranih dela“ poznatog pesnika, esejiste, urednika Zorana Bognara.
Bognar, koji je urednik u izdavačkoj kući „Dereta“ gde je bio idejni tvorac, sada već afirmisane književne nagrade ove kuće za neobjavljeni rukopis proznog dela na srpskom jeziku, dobio je podršku naslednika kuće Draganić – Ivana za ovaj značajan izdavački poduhvat da se u prvom kolu objave četiri toma njegove izabrane poezije koju je napisao tokom protekle tri decenije.
Sledeće kolo će biit posvećeno esejima i predviđeno je da ima četiri toma: „Ejdetske slike“, dva toma „Fotografije glasova“ i „Tečni kristal“.
Bognar je obezbedio i ugledni Uređivački odbor u kome su Radivoj Šajtinac, Vasilije Domazet, Dušan Gojkov, Uglješa Rajčević i Radivoj Stranivuk.
Na današnjoj konferenciji za novinare, održanoj u promotivnom centru-knjižari „Dereta“, o prvom kolu su, pored autora, govorili Radivoj Šajtinac, koji je i recenzent, kao i novinar i književni kritičar Tamara Krstić, a poeziju je čitala Ljuma Penov.
Tamara Krstić je svojim izlaganjem obuhvatila sva četiri toma: „Elizejska trilogija“ u podnaslovu “ Poetsko hodočašće od letargije do liturgije 1984-2000″ zatim „Albedo, Aura, Alhemija“ u kome je 99 pesama „o zapanjujućoj jasnoći neizgovorfenih reči“, treći tom ima naslov “ Insomnija, bele noći“ sa 767 pesama “ o ljubavi, izdaji, demonima i ostalim svakodnevnim umiranjima“.
Poslednji tom je „Novo raspeće“ koje je antologija savremene srpske poezije 1967-2000 za koju je Bognar naveo da je „lično hodanje tragom estetskog egzorcizma“.
Ona je prepoznala da Bognar u celokupnom poetskom opusu kreće od speva o Gilgamešu ( više od 4000 godina) da bi stigao do najnovijih tendencija u ovoj fundamentalnoj literarnoj formi.
Krstićeva je skrenula pažnju na korice svih tomova ovog kola na kojima su raskošne, barokne maske kakve se nose na venecijskim karnevalima. Postavljene su na crnoj podlozi, jer smatra da je to poruka koju šalje Bognar svojom liirkom da svi nosimo nekakve maske, a da ih okružuje mrak, to jest smrt i da je na čoveku da skine maske i ogoli lice, ali i dušu.
Šajtinac, nagrađivani pisac, teoreticar i kritičar književnosti smatra da je Bognar svoje stihove o padanju maski, „uslovno govoreći, napisao šeretski, čak blago pomirljivo.“
Na poleđini prve knjige naveden je citat iz prikaza Petera Handkea da je „Bognar pesnik posebnog senzibiliteta, sanjar i vizionar za koga je pesma imenovanje nepoznatog i pomirenje u onome što naslućuje kao čovekova nova mogućnost“.
„Njegova umetnička osećanja su burna i snažna po svom intenzitetu, pa je tako i njegova poezija sugestivna, jaka i prodorna“, ocenio je Handke.
