Roman o dilemama oko usvajanja dece -„Jedan greh manje“
Zasićene lepršavim „ccik lit“ romanima koji su pre namenjeni šiparicama, nego zrelim ženama, čitateljke koje traže „ženske teme“ posežu za dramskim zapletima, a toj grupi pripada delo Rendi Suzan Majers „Jedan greh manje“ u izdanju „Vulkana“.
Autorka je Amerikanka koja je odrasla u porodici u kojoj je otac bio agresivan prema majci, ali ona se tog perioda nije baš sećala osim po tome što je jednom prilikom majka bila ozbiljno povređena.
Posle završenog koledža bavila se raznim poslovima, ali nikada nije pomišljala da piše, iako je bila strastveni čitalac i spremna da se angažuje na strani onih koji nemaju i koji su živeli u teškim uslovima.
Pošto se udala i rodila dve ćerke, posvetila se porodici ,ali kada su one napustile porodično gnezdo, angažovala se na pružanju pomoći deci žrtvama porodičnog nasilja.
U tom periodu je napisla dva priručnika o životu u porodici i odnosima roditelja i dece.
Razgovarajući sa nasilnim očevima, pitala ih je kako na njihove postupke reaguju deca i uglavnom je dobijala odgovor da oni tuku samo žene i to kada deca spavaju.
U razgovoru sa starijom sestrom kojoj je pričala o svom radu u centru za pružanje pomoći žrtvama nasilja, ona ju je podsetila da su i njih dve bile kao deca okružene majkom koja je krila da je muž bije i ocem koji se nije obazirao na njiuh i ubrzo ih je napustio.
Sestra joj je predložila da, na osnovu ličnog iskustva, napiše roman i tako je u 57. godini napisala prvi roman „Ćerka ubice“ koji je dospeo na bestseler listu „Njujork tajmsa“.
Drugi roman koji je štampan u februaru 2013. „Uteha u laži“ u srpskom prevodu je dobio naslov „Jedan greh manje“ i takođe se bavi jednom značajnom i nimalo lakom društevom temom o davannju deteta na usvajanje i na drugoj strani odnosu parova koji nemaju svoju decu prema onoj koju su usvojili.
Glavna junakinja je Tija, studentkinja koja se zaljubljuje u svog profersora Nejtena i postaje mu ljubavnica, iako zna da ima ženu i dvoje dece.
Kada ostane trudna, a uverena je da je Nejten voli kao ona njega, očekuje da će se on razvesti i oženiti, a tek tada shvata da on ne želi da ostavi Đulijet i svoju decu koju ima sa njom.
Suočena s mogućnošću da ostane samohrana majka i odrekne se planova o svojoj uspešnoj karijeri, Tija se opredeljuje da ćerku da na usvajanje i tako malecka Savana postaje usvojenica bogatog i uspešnog bračnog para Kerolajn i Petera.
Pravi problemi nastaju pet godina docnije kada Tija odlučuje da pronađe i uzme svoje dete.
Prema oceni „Boston globa“, ovaj roman „ujeda za dušu, iako je povremeno zabavan i duhovit, a Majersova dirljivo piše o dobrom braku u kome vladaju harmonija i stabilnost, kao i sva zadovoljstva dugotrajnog suživota, sve dok je ne pogodi saznanje da je muž bio neveran, a tada sitacija može da postane veoma komplikovana i ružna „.
Za one koji žele da shvate ko je autorka ovog romana, najbolje je citirati misao koju je Majersova uzela za svoj životni moto kao pisac, a pozajmila ga je od Gustava Flobera :“Budi disciplinovan i vodi sređen život zato da bi mogao u svojim delima biti zanimljiv, originalan i iskreno opisivati ljudsku porirodu“.
