Nejtan Fajler, autor romana „Tamo gde mesec nije“, dobitnik nagrade „Kosta“ za knjigu godine

Nejtan Fajler, autor romana „Tamo gde mesec nije“, dobitnik nagrade „Kosta“ za knjigu godine

 

Izdavačka kuća „Laguna“ pokazala je zavidnu pronicljivost i poznavanje tržišta objavivši sredinom prošle godine knjigu „Tamo gde mesec nije“ Nejtana Fajlera koja je početkom ove sedmice ovom medicinskom tehničaru donela prestižnu britansku nagradu „Kosta“ za knjigu godine.

„Tamo gde mesec nije“ je Fajlerov prvi roman i priča je o dvojici braće od kojih jedan strada kao dečak, a drugi se bori sa mentalnom bolešću i gubitkom brata.

Upravo zahvaljujući poslu kojim se bavi, Fajler je dobio ideju za glavnog junaka – Metjua, 19-godišnjaka koji iznova preživljava mračnu noć pre deset godina kada je njegov stariji brat Sajmon, koji je imao Daunov sindrom, iznenada preminuo.

Roman je imao više verzija i stalno sam ga menjao, rekao je Fajler kome je ovo bila uzbudljiva godina budući da se prošlog vikenda oženio verenicom koju je zaprosio u proleće 2012. dok su bili u izraelskom zatvoru.

„Bukvalno ništa od prve ruke nije sačuvano, ali smatram da je to i dalje isti projekat jer mi je glavni junak ostao“, rekao je on.

Metju dobija dijagnozu šizofrenije, ali to nije njegov glavni problem. Njegova majka se raspada posle Sajmonove smrti, tu je i priča o napadu na drugog bliskog člana porodice i o još jednom koji je zatvoren u psihijatrijskoj bolnici. Jedan lik je nepokretan i njen sin se brine o njoj…

Kritičari kažu da ono što ovu knjigu spasava i čini da ne bude jeziva vrtlog lekova, krivice i samoubilačkih misli je humor. Roman porede sa „Lovcem u žitu“ i „The Curious Incident of the Dog in the Night Time“ zbog snažnog centralnog glasa.

Žiri za Kosta nagradu bio je jedinstven u pohvali. „Toliko je dobar (roman) da ćete se posle čitanja osetiti kao bolja osoba“, naveo je žiri.

Fajler, koji nije bio favorit kladioničara, iznenađen je pobedom. „To je, naravno, sjajno ali je istovremeno uznemirujuće. LJudi su fokusirani na moju knjigu što je sjajno i ponosam sam na to i mislim da je to divno ali sam manje oduševljen time što su fokusirani na mene“, rekao je on britanskim novinarima.

Fajlerov život materijal je za odličan roman. Osim što radi kao medicinski tehničar on je i profesor kreativnog pisanja, snimio je kratki film „Oedipus“ koji je osvojio brojne nagrade a u Palestini je radio kao aktivista za ljudska prava.

Kaže da nije bio veliki čitač kao dete, ali da je uživao u pisanju. Ka medicini i nezi bolesnih usmerila ga je majka koja je radila u bolnici kao medicinska sestra.

Na romanu „Tamo gde mesec nije“ radio je godinama da bi 2009. upoznao svoju sadašnju ženu Emili sa kojom je otišao da volontira u Hebronu gde je predavao engleski. Kada su drugi put krenuli u Palestinu na aerodromu u Tel Avivu izraelska policija ih je privela na ispitivanje upropastivši tako Fajlerovu prosidbu.

Pošto su insistirali da ispraznimo džepove morao sam da izvadim i kutiju sa prstenom i tada sam je pitao da se uda za mene. Pristala je a policajac nam je dao čašu Sprajta da proslavimo, rekao je on. Zbog toga su dobili „porodičnu sobu“ u pritvoru.

Iako priznaje da je u oblikovanju likova pozajmio crte nekih svojih rođaka, Fajler odbija da govori o porodici i kaže da Metju nije njegov alter ego, ali da mu se divi jer ima stoicizam koji on ne poseduje.

Fajler i pored nagrade od 30.000 funti (oko 50.000 dolara), šestocifrene sume za koju je rukopis prodat i objavljivanja u 10 zemalja, ne planira da ostavi svoj „dnevni posao“. „Neću ništa da predviđam ali zaista mislim da je život više od pisanja, a drugi posao mi je uvek bio veoma važan“, rekao je on. „Neću sada odlučivati o budućnosti ali uvek sam pisao i uvek ću nastaviti da pišem i to će uvek biti deo moj života“.

Iako je predstavljaju kao sagu o šizofreniji, Fajler kaže da knjiga nije samo o tome ali da se on osetio obaveznim da poruši neka pogrešna shvatanja.

Od svih mentalnih bolesti, šizofrenija je najstigmatizovanija. LJudi je doživljavaju kao doktora Džekila i mister Hajda, kao podeljenu ličnost što nije tačno. A tu je i pogrešno shvatanje da su šizofreničari nasilni. Nasilje može da bude deo bolesti, rekao je on.

…….