Edicija „Dragulji Lagune“ za knjige koje su je proslavile
„Laguna“ je odlučila da svojim vernim čitaocima koji su tokom proteklih 15 godina u praksi potvrdili moto ovog izdavača, da objavljuje „knjige o kojima se priča“ pokloni novu ediciju „Dragulji Lagune“ u kojoj će se naći 15 najpopularnijih naslova ove kuće.
Te najčitanije, „Lagunine“ knjige sada stižu u novom, luksuznom izdanju što znači, u tvrdom povezu i iznova lektorisane i „ispeglane“ da joj služe na čast kao izdavaču.
Za sada su se u knjižarama pojavila tri naslova, a tokom naredne dve sedmice čitaocima će biti ponuđena još tri romana.
Komplet od 15 knjiga, koje nikada nisu prestale da se traže, bez obzira koliko je vremena prošlo od njihovog prvog izdanja, trebalo bi da bude završen do kraja ove godine.
Čast da „otvore“ ovu najreprezentativniju „Laguninu“ ediciju pripala je romanima „Samarkand“ Amina Malufa, “ Devojci sa bisernom minđušom“ Trejsi Ševalije i „Ringišpilu“ Jelene Bačcih Alimpić.
„Samarkand“ i „Devojka“ su istovremeno i među najranijim „Laguninim“ bestselerima koji su donekle formirali prvi imidž o novom privatnom izdavaču koji je pokazao da ima nepogrešivi njuh šta čitaoci žele da čitaju, dok je skoriji „Ringišpil postao svojevrsan fenomen u našoj sredini jer je upravo štampano 32. izdanje za samo tri godine.“
Od ove tri knjige prvi se pojavio (1998) Malufov drugi roman „Samarkand“, koji je osnivač „Lagune“ Dejan Papić, mudro procenio da je najprijemčiviji za čitaoce koji se prvi put sreću sa prozom ovog Arapina hrišćanina, koji je u izbeglištvu u Parizu počeo da piše esejistiku i fikciju i na francuskom jeziku.
U međuvremenu, pa sve do danas, Maluf je jedan od stalno prisutnih autora u „Laguni“ koja je upravo objavila njegov sedmi roman „Dezorijentisani“. „Laguna“ se postarala i da objavi dve njegove izuzetno važne eseijističke knjige nezaobilazne za razumevanje istorije i aktuelnih zbivanja na Bliskom istoku – „Krstaški ratovi u očima Arapa“ i „Poremećenost sveta“.
Maluf koji je zahvaljujući ovom izdavaču među nama punih 15 godina postao je jedan od najuglednijih pisaca u svetu, besmrtnik pošto je član francuske Akademije, dobitnik „Gonkura“ i potencijalni kandidat za Nobela.
Drugi roman u novoj ediciji koji je već objavljen je „Devojka sa bisernom minđušom“ koja se pojavila 2002 i do sada je stalno tražena. Godinama je ovaj roman vodio na svim listama bestselera i pokazao je da srpski čitaoci mogu da budu fascinirani pričom o sudbini služavke velikog majstora holandskog slikarstva 17. Jana Vermera. On ju je ovekovečio na slici koja je dala i naslov romanu. Popularnosti ovoga dela svakako je doprineo i istoimeni film u kome je lansirana nova internacionalna zvezda Skarlet Johanson.
„Laguna“ je tokom proteklih 13 godina štampala redovno svaku novu knjigu Trejsi Ševalije koja je bila i gošća svog srpskog izdavača i tako još više vezala čitaoce za svoje dela. Sama spisateljica je bila iznenađena koliku popularnost uživa u Srbiji.
O „Ringišpilu“ koji je među najsvežijim „draguljima“ dovoljno je reći da je to prvi roman TV voditeljke koja je pokazala da može da osvcoji čitaoce emocijama nabijenom pirčom o životnoj sudbini jedne balerine.
Do kraja februara u ovoj elitnoj ediciji pojaviće se još tri naslova: „Zakon ćutanja“ Maria Puza majstora za romane o italijanskoj mafiji, zatim predivno napisana romansirana biblijska priča „Crveni šator“ koja je donela internacionlanu slavu svojoj autorki Aniti Dajamant. Ovaj naslov štampan 2001. bio je rasprodat, pa ga je „Laguna“ obnovila za ediciju „Dragulji“, jer je postao merilo za dobro napisan istorijski roman među srpskim čitateljkama. Bilo je dovoljno da se na koricama nekog dela napiše da je pisan po uzoru na „Crveni šator“ i da mu se obezbedi odličan plasman.
Treći je „Lovac na zmajeve“ Haleda Hoseinija koji ove godine „slavi“ deceniju prisustva na svim bestseler listama u Srbiji i nekoliko godina za redom je bio najčitanija knjiga u Srbiji.
U ovoj ediciji će do kraja godine biti štampani i sledeći naslovi: „Čovek i dečak“ Tonija Parsonsa, „Biblija otrovne masline“ Barbara Kingsolver, „Kada si otišao“ Megi O’Farel, „Nikom ni reči“ Harlana Kobena, „Ognjena kapija“ Stivena Presfilda, „Carica“ Šan Sa, „Avanture nevaljale devojčice“ Marija Vargasa Ljose, „Koliba“ Vilijama Pola Janga i „Sedam sunaca i sedam luna“ Žozea Saramaga.
