Podstrek svetskih koreografa – balet nije bauk!
Rezultati istraživanja nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta za igru pri UNESCO pokazuju da je samo dva 2 odsto dečaka i 8 odsto devojčica posetilo makar jednu baletsku predstavu
Malo kome je poznat podatak da je za dolazak baleta u našu zemlju zaslužna jedna Ruskinja. Pre skoro jednog veka, Jelena Poljakova, primabalerina, pedagog i koreograf ruskog Marijinskog teatra, stiže u
Beograd i postavlja temelj ove umetnosti. Od tog trenutka, balet se u našoj zemlji razvija veoma brzo, pre svega zahvaljujući velikom talentu za igru koji je karakterističan za ovdašnje prostore, pa je tako već 1923. godine izvedena i prva celovečernja baletska
predstava beogradskog Baleta u Narodnom pozorištu. Ubrzo, Srbija, a pre svega Beograd, postaje važan baletski centar, a naš glavni grad posećuju neke od najznačajnijih svetskih trupa.
Međutim, iako možemo govoriti o gotovo jednom veku baleta u Srbiji, kultura odlaska na baletske predstave i poznavanje opštih pojmova iz različitih umetničkih disciplina, posebno kod naših najmlađih, nije na zavidnom nivou. U prilog ovoj činjenici govore i rezultati
istraživanja koje je sproveo Savet za igru Srbije, u saradnji sa kompanijom Vip mobile i Sekretarijatom za obrazovanje Grada Beograda, u kome su učestvovali đaci mahom iz centralnih beogradskih osnovnih škola. U poređenju sa Italijom ili Slovenijom, gde su deca uzrasta
do 10 godina, gotovo u 100 odsto slučajeva posetila nacionalni teatar, a skoro 90 odsto njih gledala bar jedno kompletno baletsko ili opersko delo, kod nas je ovaj procenat neuporedivo manji. Veliki procenat ispitane dece ne zna gde se nalazi Narodno pozorište, odnosno čak 40 odsto dece ne zna gotovo ništa o ovoj instituciji
kulture od nacionalnog značaja. Takođe, zabrinjavajuće deluje I podatak da je samo dva odsto dečaka i osam odsto devojčica posetilo barem jednu pravu baletsku predstavu.
Sa druge strane, ovi rezultati nam govore da postoji značajan prostor za unapređenje kada je kultura odlaska na baletske predstave i nivo edukacije kod dece u pitanju. Upravo u cilju popularizacije savremene igre i baleta, pre četiri godine je pokrenut projekat ,Vip talenti“,
kroz koji Beogradski festival igre i Vip mobile daju podstrek mladim baletskim talentima u Srbiji, uključujući ih u visoko kvalitetne obrazovne i praktične radionice. I ove sezone, polaznici baletskih škola imaće priliku da učestvuju u radionicama koreografa čije trupe gostuju na Festivalu – Buba Landrij iz Francuske, Roberto Zapala iz Italije, Šon Parker iz Australije. U cilju podrške najmlađim igračima na putu profesionalnog usavršavanja, mladi talenti će i
ove godine biti u prilici da besplatno prate sve predstave. Svi zainteresovani polaznici baletskih škola uzrasta od 15 do 18 godina mogu da se uključe u projekat „Vip talenti“ putem facebook stranice Beogradskog festivala igre.
Malo kome je poznat podatak da je za dolazak baleta u našu zemlju zaslužna jedna Ruskinja. Pre skoro jednog veka, Jelena Poljakova, primabalerina, pedagog i koreograf ruskog Marijinskog teatra, stiže u
Beograd i postavlja temelj ove umetnosti. Od tog trenutka, balet se u našoj zemlji razvija veoma brzo, pre svega zahvaljujući velikom talentu za igru koji je karakterističan za ovdašnje prostore, pa je tako već 1923. godine izvedena i prva celovečernja baletska
predstava beogradskog Baleta u Narodnom pozorištu. Ubrzo, Srbija, a pre svega Beograd, postaje važan baletski centar, a naš glavni grad posećuju neke od najznačajnijih svetskih trupa.
Međutim, iako možemo govoriti o gotovo jednom veku baleta u Srbiji, kultura odlaska na baletske predstave i poznavanje opštih pojmova iz različitih umetničkih disciplina, posebno kod naših najmlađih, nije na zavidnom nivou. U prilog ovoj činjenici govore i rezultati
istraživanja koje je sproveo Savet za igru Srbije, u saradnji sa kompanijom Vip mobile i Sekretarijatom za obrazovanje Grada Beograda, u kome su učestvovali đaci mahom iz centralnih beogradskih osnovnih škola. U poređenju sa Italijom ili Slovenijom, gde su deca uzrasta
do 10 godina, gotovo u 100 odsto slučajeva posetila nacionalni teatar, a skoro 90 odsto njih gledala bar jedno kompletno baletsko ili opersko delo, kod nas je ovaj procenat neuporedivo manji. Veliki procenat ispitane dece ne zna gde se nalazi Narodno pozorište, odnosno čak 40 odsto dece ne zna gotovo ništa o ovoj instituciji
kulture od nacionalnog značaja. Takođe, zabrinjavajuće deluje I podatak da je samo dva odsto dečaka i osam odsto devojčica posetilo barem jednu pravu baletsku predstavu.
Sa druge strane, ovi rezultati nam govore da postoji značajan prostor za unapređenje kada je kultura odlaska na baletske predstave i nivo edukacije kod dece u pitanju. Upravo u cilju popularizacije savremene igre i baleta, pre četiri godine je pokrenut projekat ,Vip talenti“,
kroz koji Beogradski festival igre i Vip mobile daju podstrek mladim baletskim talentima u Srbiji, uključujući ih u visoko kvalitetne obrazovne i praktične radionice. I ove sezone, polaznici baletskih škola imaće priliku da učestvuju u radionicama koreografa čije trupe gostuju na Festivalu – Buba Landrij iz Francuske, Roberto Zapala iz Italije, Šon Parker iz Australije. U cilju podrške najmlađim igračima na putu profesionalnog usavršavanja, mladi talenti će i
ove godine biti u prilici da besplatno prate sve predstave. Svi zainteresovani polaznici baletskih škola uzrasta od 15 do 18 godina mogu da se uključe u projekat „Vip talenti“ putem facebook stranice Beogradskog festivala igre.
