Novi disk slovenačke grupe Zaklonišče prepeva je odnedavno i u Dallas Music Shopu u Sremskoj 2.
Zaklonišče prepeva su sa radom počeli 1994. godine. Debi album “Nešto kao Džimi Hendriks” objavljen im je 1996. godine. U to turbulentno vreme posle proglašenja nezavisnosti Slovenije, nekonformističkim pristupom i pevanjem na srpskohrvatskom jeziku su šokirali, provocirali i izazivali kontraverze. Pevali su o temama koje su tada za većinu bile tabu i ujedno se poigravali ikonografijom (srp, čekić, petkoraka zvezda) koja je u međuvremenu postala omražena. Od početka su daleko od etabliranih muzičkih smernica. Sa angažovanim socijalno-političkim tekstovima su bili jedna od retkih grupa tadašnje slovenačke mlade generacije koja je muziku doživljavala na drugačiji način. Ne samo kao dnevnu zabavu, već kao medij preko koga su iznosili političke stavove.
Na disku “Novo vreme – stare dileme” (1998) su obradili legendarni Balaševićevu generacijsku himnu “Računajte na nas” što im je omogućilo da gostuju na svim većim rock festivalima u Sloveniji. Ubrzo su počeli da nastupaju i u inostranstvu. Maksi singl “Glasajte za nas” (1999) je vokalno-instrumentalnu četu iz Nove Gorice još jednom potvrdio kao jednu od najprodornijih slovenačkih grupa generacije. Na njemu je i legendarna epopeja o Mići Muriquiju najpoznatijem poslastičaru / revolucionaru na području bivše Jugoslavije. Tu je i parodija “Glasajte za nas” u kojoj Slobodan Milošević na izborima ubedljivo pobeđuje sa 101 % glasova. Tada su započeli dugogodišnju i plodonosnu saradnju sa režiserom Venom Jemeršićem, odgovornim za videospotove “Mićo Muriqui ide u Holivud”, “Hasan iz Azila” i “Odoh majko u rokere”, što je i naslov istoimenog albuma iz 2001 godine. Album “Sellam alejkum” (2004) su snimili u Zagrebu u produkciji Denykena. Spot za naslovnu pesmu je režirao priznati filmski režiser Andrej Košak, a u glavnoj ulozi je bila glumica Aleksandra Balmazović. Na aranžmanski šarolikom albumu kao koautor je sarađivao i Elvis J. Kurtović iz Sarajeva. Iako su sve vreme bili koncertno aktivni, po objavljivanju petog albuma su napravili dužu diskografsku pauzu. U tom periodu je pevač Vanja Alič sa polit-komesarom Stašom Salaćaninom napisao najveću slovenačku turbo folk parodiju “Lepi Dasa”. Povodom petnaestog rođendana grupe izdali su dupli CD i DVD najvećih hitova “Bolje ne bo nikoli” (Nikad neće biti bolje).
Dvadeseti rođendan su obeležili diskom “Samo da prođe demokratija” (2014). Tekstovi su im i dalje ironični, muzički idu u korak sa vremenom, ali su verni rock tradiciji. Spot za pobunjeničku himnu “Samo da prođe demokratija (i da opet zaživimo kao ljudi)” režirao je Ven Jemeršić. On je u jednom kadru simbolično suočio stranputice današnjeg vremena. Biznismenima koji igraju golf i voze jaguare je kao protivteža postavljen mali, običan čovek iz onih vremena kada je reč ravnopravnost još imala značaj koji je u današnjoj demokratiji davno izgubljen. Tom čoveku na putu do društvene slobode, ravnopravnosti i bratstva preostaje samo nada, sklopljena u angažovano-kritičku parolu “Samo da prođe demokratija i da opet zaživimo kao ljudi”. Pesme na ovom albumu se kreću u rasponu od modernije rockerske balade “Volim te”, preko jebačke “Ljubav na poslednji pogled” do intimnije balade “Ostani tu pored mene”. Na albumu je i “Hoću da živim” posveta Ramonesima (obrada njihove “I Wanna Live”) i obrada pesme prijatelja Mirka Srdića (Elvis J. Kurtović) “Haile Selassie”.
