Muzičari koji su napisali svoju najbolju muziku posle 65.
Povodom objavljivanja najnovijeg albuma Leonarda Koena, koji je proslavljeni kanadski muzičar snimio u trenutku kada je zakoračio u devetu deceniju, londonski list „Gardijan“ napravio je listu muzičara koji su potkraj života svetu podarili odličnu muziku.
Veliki albumi čiji su autori 60-godišnjaci ili 70-godišnjaci su retkost.
Album „Popular Problems“, 80-godišnjeg Leonarda Koena, koji se odnedavno našao u prodaji, spada u kategoriju „probranih umetnika“ kojima poodmakle godine nisu smetale da snime odličan materijal.
Koenu ovo nije ni prvi put da se dokazuje pod stare dane: 2001. je izdao „Ten New Songs“, a 2012. „Old Ideas“ koje su kritičari ocenili kao dva od njegovih najboljih albuma u karijeri.
U industriji koja je opsednuta očuvanjem mladosti, postoji svojevrsna pravda u tome da su kreativni sokovi pojedinih umetnika jači na zalasku života nego na početku njihovog bavljenja muzikom.
Tajnu Koenove muzičke dugovečnosti verovatno najbolje objašnjava činjenica da je oduvek bio mudar tekstopisac. Bio je poštovani pesnik i pre nego što je svoje stihove preneo u pesme krajem 1960-ih, a poznato je da pesnici duže zadržavaju kreativnu vitalnost od „običnih“ muzičara.
Pored Koena na listi uspešnih umetnika +65 godina, našlo se pet istaknutih muzičara.
Prvi je Džoni Keš koji je imao 70 godina kada je 2002. objavio album „American IV: The Man Comes Around“. Odluka producenta Rika Rubina da snimi poznatog američkog kantri pevača u njegovoj dnevnoj sobi, samo sa akustičnom gitarom, bila je pravo otkrovenje na albumu „American Recordings“ iz 1994. koji je Čoveku u crnom omogućio da se predstavi novim generacijama i ponovo pokrene karijeru koja je već deset godina bila u zapećku.
Ali, tek je sa drugim albumom koji je snimio sa Rubinom, „American IV“, Keš postigao pravi uspeh, posebno zahvaljujući obradi pesme grupe Nine Inch Nails „Hurt“, koja je objavljena kao singl neposredno pred njegovu smrt 2003. Tu su još i odlične obrade hitova „Personal Jesus“ grupe Depeće Mode i „The First Time Ever I Saw Your Face“ Juana Mekola.
Druga na listi je još jedna legenda američkog folka, Loreta Lin, sa albumom „Van Lear Rose“ iz 2004.
Lin je imala 72 godine kada je izdala ovaj album koji je producirao Džek Vajt, frontment grupe White Stripes.
„Gardijan“ piše da album – „prava radost od početka do kraja“, uspeva da na majstorski način uvede zvuk Nešvila u novi vek.
Treću poziciju na popisu londonskog lista drži Bob Dilan sa albumom „Modern Tajm“ iz 2006, koji je ovaj velikan američke muzičke scene snimio sa 65 godina, a na kojem je pesma „Ain’t Talking“, koju mnogi smatraju jednom od njegovih najboljih numera.
Četvrti je Skot Voker, muzičar čija je kreativnost često menjala pravac tokom karijere, a koji je 2012. u svojoj 69. godini izdao „Bish Bosch“, album suverene estetike.
Poslednji na „Gardijanovom“ popisu uticajnih vremešnih umetnika je živa legenda Nju Orleansa, Dr Džon sa albumom „Locked Down“ iz 2012. koji je snimio u saradnji sa Denom Auerbahom iz grupe Black Keys.
