Grupa VRELO 27. septembra u Domu omladine Beograda: Spoj tradicije i modernog muzičkog izraza
Proslava petaneste godišnjice rada grupe „Vrelo“ biće obeležena koncertom u Domu omladine Beograda 27. septembra od 21 čas u sali Amerikana, a ulaznice su u prodaji na blagajni DOB po ceni od 500 dinara. Narodnu muzičku građu grupa „Vrelo“ koristi kao osnovni element u svom radu, ali je kombinuje sa modernim muzičko-scenskim formama. Muzika je svedena na dva instumenta, bubanj, bas (i matrice), i nekoliko ženskih glasova koji su spoj tradicionalnih obrazaca i modernih vokalnih izraza.
O ovom specifičnom, naizgled nespojivom muzičkom izrazu razgovarali smo sa članovima benda, Natašom Tomić (vokal) i Stankom Tomićem (bas gitara).
Kako ste došli na ideju da kroz svoju muziku spojite folklorne motive i moderan muzički izraz?
Stanko: Nataša se dugo godina bavila folklorom i tradicionalnim pesmama, a ja sam voleo alternativu i neke dosta hermetične pravce umetnosti. Posle nekoliko godina druženja sama se nametnula ideja da ove elemente spojimo u celinu. Na taj način se rodio novi život i muzika koju smo počeli da stvaramo pronašla je put do publike.
Vrelo se na muzičkoj sceni pojavilo 1999. kao vokalno-instrumentalni etno ansambl, a 2003. ste se transformisali u bend. Zbog čega ste se odlučili za ovakvu promenu?
Nataša: Stvari su išle svojim tokom. Deo ekipe koji je do tada činio bend je krenuo nekim drugim putem, a neki su ostali sa željom da se ovim bave ozbiljno. Više nas nije bilo dovoljno da postignemo zvuk kakav smo imali pa smo tražili nova rešenja. Ideja može da se realizuje na razne načine, a mi smo u tom trenutku imali na raspolaganju bas i bubanj umesto tradicionalnih instrumenata, tako da je priča krenula na tu stranu.
Svoj prvi koncert u Beogradu održali ste 2008. u Domu omladine Beograda. Kakva je bila atmosfera na koncertu tada, a šta očekujete od predstojećeg koncerta u DOB?
Stanko: Da, to je bila promocija našeg prvog albuma Preko reke. Atmosfera je bila divna, tada smo imali jedva pedeset minuta programa i nismo znali šta da sviramo na bis. Nije bilo mnogo ljudi, ali su došli oni koji nas baš vole i izgledalo je kao da je puna sala. Od tada smo prošli mnoge škole, svirali po raznim binama kod nas i po Evropi. Ceo nastup nam je stalno rastao i radujemo se da to sada pokažemo u Beogradu. Lepo je što će se to dogoditi u Domu omladine Beograda, jer se spajaju dva jubileja – 50 godina ove institucije, koja je vrlo značajna u kulturnom životu Srbije, i 15 godina našeg rada. Ovaj koncert je promocija našeg prvog DVD izdanja objavljenog za izdavačku kuću World music asocijacija Srbije koja je i organizator koncerta. On će ujedno biti najava našeg novog albuma koji je snimljen još krajem prošle godine a nadamo se da će izaći krajem ove. Očekujemo lepu atmosferu, dobru energiju, da ćemo i publika i mi otići kući bogatiji za jedno prijateljstvo.
Kako se vaša muzika vrednuje u Srbiji, a kako u inostranstvu? Kakve reakcije vaša muzika najčešće izaziva kod publike?
Stanko: Nema razlike u vrednovanju. Gde god da smo svirali, od Rusije do Engleske, svuda je bilo jednako dobro. Muzika koju radimo je naše nasleđe, ali upakovano u opštu ljudsku priču. Kada bi se vratili dovoljno duboko u prošlost verovatno bi videli da nam je koren svima isti. Zato i nailazimo na razumevanje svuda. Ako uspeš da se identifikuješ sa svojim korenima, možeš i sa celim svetom. Publika reaguje jedino ako ti veruje, onda nije bitan element kojim se to poverenje postiže. Ako je nama lepo u melodiji koju pevamo, ako nas nosi ritam u kom igramo, onda će i njih poneti cela priča. Vera u ono što radiš je jedino što izaziva pozitivnu reakciju.
Stanko kaže da bi njihov žanr mogao biti mnogo komercijalniji nego što jeste: „Nisam nikada našu muziku doživljavao kao alternativu, ali u vreme kada se zdrava hrana – nešto što je elementarno smatra alternativnim, ne čudi da i nas svrstavaju na tu stranu“.
Nastupali ste na najvećim srpskim i evropskim muzičkim festivalima. Koji nastup posebno pamtite?
Nataša: Svaki nastup nosi neki poseban doživljaj, to je uvek neko novo iskustvo i sve ih pamtimo sa radošću. Zanimljiv je poslednji koncert koji smo održali u Rumuniji na Muzičkom i filmskom festivalu u Transilvaniji. Svirali smo u gradu veličine Novog Sada, koji nema pozorište, bioskop, gde se organizatori festivala bore da naprave bilo kakav kulturni život. To je bio četvrti festival po redu, a mi smo uspeli da napravimo, po rečima domaćina, najbolji koncert za sve godine od kako rade, da privučemo i pokrenemo veliki broj publike, bez obzira što ne razumeju naš jezik i što nas slušaju prvi put.
Što se tiče budućih planova grupe „Vrelo“, Nataša kaže da uvek imaju samo jedan plan – da rade koliko god je moguće: „Bez obzira na to što sve ponekad izgleda kao nemoguća misija, ostajemo na svom putu!“
