Sutra nova tribina o istoriji džeza
U okviru ciklusa tribina „Istorija džeza“ sutra će u Domu omladine Beograda biti održano predavanje na temu fuzije, mešavine džeza i roka, koje će voditi muzički teoretičar Mićun Ristić.
Dom omladine Beograda organizuje ekskluzivnu seriju predavanja ?Istorija džeza?, kao uvod u programe 31. Beogradskog džez festivala, koji će biti održan od 28. oktobra do 1. novembra.
Godine 1967. Majls Dejvis je izdao ploču „Filles de Kilimanjaro“, a na njoj poslednju stvar, „Miš Mabry“, nosi električni klavir. Bio je to nagoveštaj Majlsovog radikalnog zaokreta ka roku.
Iste godine, na Human Be In festivalu u San Francisku, bit pesnici koji su delili binu sa esid rok grupama, obnarodovali su da postoji i Amerika drugačija od „zvanične“, one koje podržava rat u Vijetnamu i vrednosti potrošačkog društva.
U Montereju je već nekoliko desetina hiljada mladih slavilo bučnu muziku i vlastiti životni stil. Izgledalo je da su ovi ljudi u tešnjoj vezi sa savremenim svetom (koji se sve više „elektrifikovao“) nego ljubitelji tradicionalnog džeza.
Svakako ih je bilo više, pa su cinici zaključili – trubač je namirisao novo tržište. Ključ Majlsovog preumljenja je možda na drugom mestu, a otkrivaju ga stihovi iz poznatog narodnjaka „Ne, bez žena sreće nema“.
Miš (Betty) Mabryu brzo je postala gospođa Dejvis. Ako prihvatimo narodnjačku poetiku, ona je svog supruga izvukla iz italijanskih odela i obukla u psihodelične anterije, upoznala ga sa Hendriksom i Slajom Stounom, ugurala ga u novo doba.
E to je sila koju bi trebalo objasniti, ali će se predavač uzdržati, i držati priče o reprezentativnim predstavnicima fuzije: Weather Report, Return to Forever, Mahavishnu Orchestra, Jaco Pastorius…
