Koncert Ursule Jović uvod u 31. Beogradski džez festival
Umetnica srpsko-aboridžinskog porekla, Ursula Jović, će 24. oktobra nastupiti u Domu omladine Beograda, u sklopu tradicionalnog uvodnog koncerta Beogradskog džez festivala. Dan ranije nastupiće i kao specijalna gošća na koncertuVasila Hadžimanova koji se u DOB-u održava povodom obeležavanja 70. godišnjice Ujedinjenih Nacija. Ursula će se ovim nastupima po prvi put predstaviti srpskoj publici, kroz raznovrstan repertoar na nekoliko različitih jezika. Tim povodom sa njom smo popričali o glumačkoj i muzičkoj karijeri, srpskom poreklu, predstojećem koncertu i budućim planovima.
Budući da imate srpske i aboridžinske korene, na koji način su ove dve različite tradicije oblikovale Vaše kreativno stvaralaštvo?
– Pretpostavljam da je mešovito nasleđe oblikovalo moj kreativni svet, odnosno rad, zbog želje da negde pripadam. Na kraju je to dovelo do velike ljubavi prema muzici na različitim jezicima.
U aboridžinskom centru Pert ste od 1996. studirali izvođačke umetnosti, nakon čega ste osvojili značajne nagrade za preko dvadeset pozorišnih predstava i za Vas su govorili da ste jedan od najimpresivnijih mladih talenata australijskog pozorišta.
Ko je otkrio Vaš talenat za glumu?
-Teško je na to odgovoriti, budući da je bilo toliko mnogo ljudi koji su imali uticaja na moju karijeru. Ako bih ipak morala nekoga da imenujem, verovatno bih rekla da je to Nil Amfild. Sa njim sam radila svoju prvu profesionalnu pozorišnu produkciju i od tada radimo zajedno. Verovatno da bi moj otac rekao da je on bio taj koji je otkrio moj glumački talenat, s obzirom na to da sam kao deta bila sklona drami.
Pored glume, talentovani ste i za pevanje i uključeni ste u bendove kao što su Barefoot Divas i Black Arm Band. Možete li nam reći više o tim projektima?
– The Black Arm Band je kreiran ne samo da bi prezentovao, već i da bi slavio izvornu muziku, a opet i da bi dočarao australijsku istoriju od doba kolonizacije, viđenu očima aboridžinskog naroda. Bend je postao važno obeležje Australijanaca i naravno Aboridžina. The Barefoot Divas je takođe stvoren da bi prezentovao raskošne ženske glasove izvornih naroda Australije, Novog Zelanda i Papue Nove Gvineje, koje se drugačije ne bi mogli uklopiti u glavne tokove muzičke scene.
Pre nekoliko godina ste osmislili svoj kabare šou „Magpie Blues“ u kom pevate na engleskom, burara (koji je tradicionalni jezik Aboridžina) i na srpskom jeziku. Da li je teško kombinovati ove tradicije i jezike u jednom performansu i koja tradicija Vam je najbliža?
– Odrastala sam znajući samo engleski jezik, tako da mi je bilo teško da naučim pesme na oba jezika i naravno plašila sam se da neću umeti pravilno da izgovaram reči. I dalje imam taj problem, jer se ovi jezici poprilično razlikuju, ali su svaki na svoj način prelepi. Nažalost, pevanje na engleskom će za mene uvek biti lakše, ali će me pevanje na srpskom i burara jeziku uvek više ispunjavati.
Ambasada Australije u Beogradu je zajedno sa Tesla forumom Zapadne Australije najavila Vašu turneju u Srbiji u oktobru i novembru 2015. godine. Kako se osećate povodom prvog nastupa u očevoj domovini?
– Naravno da su mi emocije pomešane, u jednom momentu sam nervozna, a već u drugom sam ushićena ili na ivici suza. Beograd nije samo još jedno odredište gde ću nastupiti. U Srbiju dolazim zajedno sa ocem, za njega ovo putovanje predstavlja povratak na mesto na kojem nije bio više od 40 godina, a meni omogućava da se po prvi put upoznam sa mojom porodicom. Trebalo je da prođe mnogo vremena da bismo najzad došli ovde.
Član ste Tesla foruma i Vaša turneja ima za cilj da promoviše nasleđe Nikole Tesle, ali i kulturnu i naučnu razmenu između Australije i Srbije. Da li imate u planu da promovišete Vaše srpsko nasleđe u budućem periodu?
– Naravno da bih volela da budem u mogućnosti da se opet vratim ovde, jer sada imam više muzičkih kontakata i nadam se da će mi se ukazati prilika da češće nastupam i sa drugim srpskim muzičarima.
Vaš nastup u Srbiji 24. oktobra će biti uvertira za 31. izdanje Beogradskog džez festivala. Kakav ste nastup pripremili za srpsku publiku?
– Nastup će više biti uvid u to ko sam ja. U njemu ima dosta originalnih pesama, džez obrada i pesama kompozitora koje volim, ali i pesama iz mjuzikala koji su mi dragi. Sve to je pravi miks stilova, koji su prožeti mojim glasom.
Tokom 2010. godini ste objavili ,,Ursula Yovich Live Album“, koji uključuje obrade različitih pesama. Da li imate planove da objavite svoj multikulturalni muzički projekat?
– Trenutno nemam u planu da snimim takav album, iako ga imam u vidu za neki naredni period. Ne mogu sebe da svrstam u isključivo jedan muzički žanr, tako da kada budem snimala album, pesme će uglavnom opisivati ono što u tom momentu osećam i biće originalne.
Pre nekoliko godina, pevali ste himnu Svetom Savi na tečnom srpskom jeziku. S obzirom na to da ne postoji barijera da pevate na srpskom, da li imate planove da snimite album na ovom jeziku?
– Da, to je bio divan i specijalan momenat za mene. Ne zbog toga što su svi ustali i pevali zajedno sa mnom, već zbog toga što nisam znala da će u publici biti čovek koga nisam videla skoro 18 godina, a koji me je naučio reči ove pesme. Imam toliko želja, i snimanje albuma na srpskom jeziku je definitivno jedna od njih. Možda bi to mogla biti muzička saradnja, s obzirom na to da sam još nesigurna u svoje znanje srpskog jezika.
