Džejms Brendon Luis: Čiste emocije mi daju pokretačku snagu za stvaranje muzike
Afroamerički saksofonista nove generacije džez muzičara, Džejms Brendon Luis (James Brandon Lewis), nastupiće na 31. Beogradskom džez festivalu 29. oktobra od u Velikoj sali Doma omladine Beograda.
Ovaj umetnik svira izuzetno angažovani džez koji prevazilazi žanrovska ograničenja i preispituje društvene okolnosti. U okviru svog koncerta na svečanom otvaranju BDŽF, Luis će publici predstaviti numere sa novog albuma „Days of Freeman“, ali i sa prethodnog izdanja „Divine Travels“. Tim povodom, popričali smo sa Džejmsom Brendonom Luisom o njegovoj muzici, novom albumu i o budućnosti džeza.
Vaše kompozicije predstavljaju spoj gospel, r’n’b i džez muzike. Šta Vas je inspirisalo da kombinujete ove različite muzičke žanrove u svom radu?
– Inspirišu me čiste emocije ovih različitih muzičkih žanrova i one mi daju pokretačku snagu. Postoje priče iza muzike proživljenih života, kao i onih koji još traju i koji je tako oblikuju, dajući joj istovremeno mogućnost da se od beživotnih stranica transformišu u žive muzičke priče. Prirodno mi je da slušam ove različite žanrove i da komuniciram sa njima, stvarajući na taj način jednu kompletnu sliku.
Do sada ste objavili tri albuma, a vaše poslednje izdanje „Days of Freeman“ se razlikuje od prethodnih. Šta Vas je navelo da uključite hip-hop zvuk u Vaše poslednje ostvarenje?
– Poslednji album je muzički odraz mog odrastanja i detinjstva u Bafalu, Nju Jork. Hip-hop je bio veoma popularan u mojoj porodici. Moj stariji brat je bio DJ našeg domaćinstva, puštao je hip-hop ceo dan, svaki dan, i to veoma glasno što je iritiralo moju majku. Budući da sam bio okružen time, ta muzika je postala deo mog života.
Album ,,Days of Freeman“ je podeljen na četiri poglavlja. Možete li nam reći nešto više o tim celinama i šta Vas je inspirisalo prilikom njihovog kreiranja?
– Izabrao sam da organizujem album u celine i tako oslikam priču mog detinjstva, što mi je istovremeno dalo i muzičku slobodu da u svakom poglavlju koristim različite zvukove što nalikuje na proces ožljivljavanja poglavlja jedne knjige. Svako poglavlje označava jednu priču. Prvo poglavlje ,,Buffalo Brave“ odaje počast mestu odakle potičem. ,,Buffalo Braves“ je takođe bio i košarkaški tim mog rodnog grada, koji sada nosi naziv ,,Los Angeles Clippers“. Drugi deo ,,Good Old Golden days“ je o danima kada sam bio mlad i bezbrižan. Treća celina ,,Continuum“ povezuje misli različitih generacija kroz muziku. Poslednji deo nazvan „Planetary Movement“, vezan je za potrebu za istraživanjem i akcijom.
Imali ste dve značajne saradnje sa kreativnim i talentovanim džez muzičarima na Vašim ostvarenjima. Na izdanju „Divine Travels“ sarađivali ste sa Vilijamom Parkerom i Džeraldom Kliverom, a na albumu „Days of Freeman“ imali ste prilike da radite sa Džamaldin Takuma i Rudijem Rojstonom. Da li je bilo jednostavno pronaći zajednički muzički jezik sa njima prilikom kreiranja ovih albuma?
– Bilo je zanimljivo, a istovremeno i izazovno raditi sa njima. Sviranje sa ljudima koji su mnogo iskusniji od tebe ti daje motivaciju da zaista sviraš i da ne budeš pasivni muzičar. Izuzetno sam uživao u ovim prilikama. Količina iskustva koju sam stekao zahvaljujući ovim muzičarima, olakšala mi je da pronađem svoj muzički put.
Delili ste binu sa popularnim džez i pop muzičarima. Šta ste naučili svirajući sa njima? Kako su ta iskustva oblikovala Vaš muzički stil?
– Naučio sam da su slušanje i prisutnost u određenoj muzičkoj situaciji vrlo bitne. Da bi muzika dolazila iz srca veoma je bitno sve te faktore uzeti u obzir.
Koje su ključne poruke Vaše muzike?
– Muzika i umetnost zajedno potiču od života koji su već proživljeni, ali i onih koji traju. Pojedinac u svom putovanju ima slobodu izbora da izrazi šta je u njegovom srcu, duši i umu u tom trenutku, i to bez ikakvih barijera, srama ili izvinjenja.
Vi ste jedan od osnivača ,,Heroes Are Gang Leaders“ koji predstavlja kolektiv pesnika i muzičara. Možete li nam reći nešto više o radu u ovom udruženju?
– Naziv ove grupe preuzet je od pesnika Amiri Barakasa. Kolektiv je formiran nakon njegove smrti 2013. godine, a on odaje počast pesnicima kroz pesme i poeziju. Ja sviram saksofon, a pored toga, udruženju doprinosim učešćem u stvaranju kompozicija za pesme ovih pesnika. Ovo je veoma zabavan projekat i rad u njemu mi omogućava da odam počast pesnicima iz prošlosti koji su ostavili svoj trag u svetu. Pored Barakasa, tu su i pesme Boba Kaufmana, Gvendolina Bruksa i mnogih drugih.
Ovogodišnje izdanje Beogradskog džez festivala nosi naziv ,,Budućnost džeza“. Da li sebe vidite kao jednog od revolucionarnih džez muzičara?
-Mislim da budućnost uvek donosi uzbuđenje zbog potencijalnih mogućnosti. Ne mislim da ja treba da sudim o tome da li sam revolucionaran muzičar. Smatram da je moja dužnost da budem pošten dok stvaram muziku koja govori o iskrenosti. Podsticaj mi daju pozitivni komentari koji se odnose na moju muziku i vera u život, ljubav i lepotu.
