Prvi studijski album za Dojo. – Solstice
Dve godine od prvog izlaska na binu kao Dojo. i nešto više od godinu dana od EP izdanja „Endings“, Dunja Dačić objavljuje svoj prvi studijski album „Solstice“, koji je u potpunosti napravila sama – od sviranja i pevanja, preko snimanja, miksa do (post)produkcije. „Solstice“ je uznemirujuća šetnja kroz različita stanja, borbe, uspone i padove, koja na kraju uspeva da nas dovede do nade, tog tanušnog zraka svetlosti koji se probija kroz slojeve teskobe i crnila, nade koja čini da život bude najvrednije ostvarenje ove planete.
Zamislite jednu scenu u filmu maestra Hajaoa Mijazakija, u kojoj na ivici šume, tamo gde se sastaju dan i noć, jesen i zima, dobro i zlo, sede i razgovaraju animirani likovi koji bi u nekom drugom, paganskom, svetu mogli da budu Rjuiči Sakamoto, Kejt Buš i Tom Jork. I tako njih troje sede, tog specijalnog dana – solsticija, kada je najduža noć u godini i kada se sunce ponovo rađa, i pričaju o tome kako pobediti strahove, kako se izboriti sa depresijom, kako prihvatiti svoje dijagnoze i kako živeti život, po svojim pravilima i po svaku cenu.
Šta se događa u tom imaginarnom filmu svako od vas može sam da izmašta, ali ono što je bitnije za ovu priču je kako takvu scenu na pravi način obojiti zvukom, kako joj dati senku, šum, nemir, jezu…? Takav zadatak kao da je sebi zadala Dunja Dačić ili Dojo.: „Htela sam nekako da prizovem svetlost i nadu u sebi i prema sebi, i na neki metaforičan način prikažem tu konstantnu borbu, ne samo za mene nego generalno kod ljudi.“
Od šest pesama koje čine „Solstice“, „Horses“ i „Wilderness“ već su zaintrigirale posetioce Dunjinih koncerata. Ostatak pesama nastao je ili je dobio svoj definitivan oblik tokom poslednjih meseci.
„Sve sam radila apsolutno sama: od snimanja, miksanja, masterovanja… proces je bio naporan ali uzbudljiv. Da bih se dodatno ubacila u „mood“, malo sam obrnula dan za noć – radila sam uglavnom kad padne mrak pa do izlaska sunca i šetala sam se u šumici blizu moje zgrade gde su mi dolazile ideje za neki specifičan zvuk i šta bih mogla aranžmanski da uradim.“
Anđeoski psalmi „Horses“ i „Wilderness“ su dva impresionistička pejzaža ili nedosanjane panorame između kojih se bore svetlost i tama. „Soul“ hipnotiše na sličan način kao Poli Džin u „C’mon Billy“za koju uskoro treba ocekivati i spot u reziji Marine Uzelac, dok „White Witch“ suptilno uvodi u Linčovsku tamu. Ceo „Solstice“ svojim granama obgrlila je pesma „Tree of Life“ – južnjačka gotika na način Džefrija Li Pirsa i njegovih The Gun Club. Poslednja pesma „The Hunger“ je čista distorzirana čežnja.
Album mozete preuzeti na dojod.bandcamp.com
PHOTO: Milica Drinić
