Električni orgazam bitno drugačiji nego do sada
Rok sastav „Električni orgazam“ u godini kada proslavlja tri decenije postojanja planira da na proleće konačno objavi novi album „To što vidiš to i jeste“, koji frontmen Srđan Gojković-Gile najavljuje kao „bitno drugačiji od svih albuma benda do sada“.
-Trudili smo se da bude neki razlog da taj album postoji, da napravimo nešto novo i drugačije što do sada nismo radili. Mislim da smo to postigli – izjavio je Gojković.
Novi album nastajao je najduže od svih u istoriji „Električnog orgazm“, koji je u sopstveni studio povremeno ulazio od januara 2006. godine. Uz to novi studijski album koji stiže osam godina od poslednjeg „Harmonajzera“, biće povratnički za klavijaturistu Ljubomira Đukića.
Jedan od osnivača „Električnog orgazma“ pre neku godinu se vratio u bend, čiji je poslednji put bio član na albumu „Kako bubanj kaže“ (1984). Prema Gojkovićevim rečima, prisustvo Đukića jedan je od razloga novog zvuka benda, a drugi što sam po prvi put neće biti isključivi autor većine pesama.
-Dogovorili smo se da Ljuba, ja i (gitarista Branislav Petrović) Banana budemo autori muzike, osim tekstova koje ću potpisati ja. Ništa od pesama nisam donosio od kuće, što je do sada bio način rada, nego smo iz džemovanja pravili stvari – objašnjava Gojković.
Novi album donosi „fuziju roka, fanka i soula“, a gitarista i pevač kaže da su se na njemu „pomešale prva faza benda gde je Ljuba sa klavijaturama bio dominantni zvuk benda, i ona posle albuma ‘Distorzija’ kad je Banana bio glavni“.
-Njih dvojica su napravili novi spoj i kvalitet koji bend do sada nije imao – smatra Gojković.
„Električni orgazam“ osnovan je januara 1980. godine u beogradskoj kafani Mornar“, na otkačenu ideju Gojkovića, Đukića i gitariste Ljubomira Jovanovića-Joveca, da izmisle jednokratnu predgrupu za koncert sopstvenog benda „Hipnotisano pile“.
-Posle smo ukapirali da je obrnuto, da je ‘Električni orgazam’ naš glavni bend, a da se ‘Hipnotisano pile’ raspada. Nije ništa upućivalo da će to biti nešto važno, pogotovo ne te prve večeri kada nismo imali ništa osim imena – priseća se Gojković.
„Električni orgazam“ je ubrzo zablistao sa generacijskim pesmama „Zlatni papagaj“ i „Krokodili dolaze“ na ključnoj ploči jugoslovenskog novog talasa, kompilaciji „Paket aranžman“ (1981), koju su podelili sa sugradjanima „Šarlom akrobatom“ i „Idolima“.
Posle prvenca „Električni orgazam“ (1981) bend je čak primetio uticajni engleski nedeljnik „NME“ kao jednu od nazanimljivijih muzičkih pojava u istočnoj Evropi, a zatim je usledio kultni psihodelični „Lišće prekriva Lisabon“ (1982) i album obrada na engleskom jeziku „Les Chansones Populaires“ (1983).
Po odlasku Đukića i kraja prve postave, Gojković i bubnjar Goran Cavajda-Čavke, uz novopridošlog Petrovića i basistu Zorana Radomirovića-Švabu, reanimiraju bend i snimaju hvaljene albume „Distorzija“ (1986) i živi „Braćo i sestre“ (1987), i potom „Letim sanjam dišem“ (1988), sa svojim najvećim hitom „Igra rokenrol cela Jugoslavija“.
-Uspeh je jedna od najvećih opasnosti za neki bend. Tih godina smo konačno postigli uspeh, svirali hale i stadione, i mogli profesionalno da živimo od muzike. Ali počeli smo možda previše da sviramo i osetili užasno zasićenje. Bili smo klinci i nismo još znali mnoge stvari, tako da je uspeh pretio da nas ubije – osvrće se Gojković.
Pauzu u radu bend prekida u najgorem mogućem trenutku, u ratom i sankcijama ispunjenim devedesetim, sa simbolično nazvanim albumom „Seks, droga nasilje i strah/Balkan horor rok“ (1992) i potom dvostrukim „Zašto da ne“ (1994).
-Nismo pratili politička dešavanja nego ritam sopstvenog života. Nisam imao drugu opciju jer je meni bavljenje muzikom isto što i živeti. A ne mogu da odustanem od života. Nije bila opcija da odem, kao što su neki moji prijatelji otišli u inostranstvo i bavili se totalno drugim stvarima – priznaje Gojković.
Tokom 30 godina „Električni orgazam“ je pretrpeo brojne promene postave, gubitak zaštitnog znaka bubnjara Čavketa (1962-1997), uspeo je da izdrži sve teškoće bavljenja muzikom u turbulentnoj zemlji kakva je Srbije, i kao jedino preživelo ime beogradskog novog talasa stigao je do statusa velikog benda.
-Meni je neverovatno da je bend zamišljen od danas do sutra napunio 30 godina! To je jako dug period i bilo je raznih uspona i padova, čak perioda na granici da raspustimo bend. Ali kao da bend sam to nije dozvoljavao. Dođeš do najnižeg trenutka u karijeri, a opet se nešto desi pozitivno što ti da snagu i volju da nastaviš dalje – zaključuje Gojković.
