U fantastičnoj sviračkoj i energetskoj formi, ovaj čuveni beogradski satav, po ko zna koji put, demonstrirao je sopstvenu, ali i snagu žanra čiji su ultimativni predstavnici na ovim prostorima. Gile, Banana, Ljuba, Švaba i Pače započeli su koncert revitalizovanim novotalasnim himnama „Krokodili dolaze“ i „Konobar“. Sa novom svežinom, ove pesme još uvek prkose stvarnosti i pritiscima svake vrste.
Kako je koncert odmicao, gracioznost benda bila je sve fascinantnija. Ne samo zbog ekspresije tokom svirke, već prvenstveno zbog prefinjenog kretanja kroz tako uzbudljivu dikografiju kakvu Eleketrični orgazam ima. Povod ovakvom koncertu možda i nije uvek potreban, ali ga ovde treba istaći. Godinu dana od izlaska izuzetno hvaljenog albuma „Gde smo sad?„, bend je tokom proleća krenuo na turneju, koncertno promovišući album. Izdanje „Gde smo sad?“ donelo je mnogo reči podrške i hvale, kako samoj grupi Električni orgazam, tako i izdavačkoj kući Mascom.
Koliko je publika zavolela pesme sa ovog izdanja, pokazale su eksplozivne reakcije na odsvirane singlove „Bila si kao san“ i „Gde smo sad?“. Prvi deo koncerta kulminirao je tokom izviđenja legendarne pesme „Seks, droga, nasilje i strah“. Električni orgazam je okupio publiku različitih generacija, tako da je horsko pevanje kultne teme „Svečane bele košulje“ iz filma „Crni bombarder“, a naročito publici omiljene pesme „Kapetan Esid“, ubedljivo bio jedan od najdirljivijih momenata tokom koncerta.
Zadivljujuće uzavrelom finišu vodile su pesme „Ja sam težak kao konj“, „Ne postojim“, „Debela devojka“, dok je Ljubino izviđenje klasika „Locomotion“ podstaklo prisutne na nezaustavljiv ples. Za kraj smo zaigrali rokenrol od Vardara pa do Triglava,a u svaki udarac bubnja upisali Čavketove inicijale. Usklik „Hajde bebo!“ nikada nije zvučao zaraznije nego tog ternutka. Publika je želela još i dobila Ljubinu interpretaciju „Neba“ uz neumorno skakanje, pevanje, distorziju i vrišteće gitare.
Nakon koncerta bilo je jasno da je misija uspela. Upaljena svetla u sali Amerikana otkrila su ozarena lica i osmehe, oznojenih, ali ipak svežih posetolaca. Njima je upravo ova doza uzbuđenja pružila očiglednu utehu, spas i beg iz nimalo prijatne stvarnosti koja nas već prilično dugo gnjavi.
