Na mračnu godišnjicu otkako je desetinama hiljada ljudi u manifestacionoj i muzičkoj privredi oduzeto pravo na rad, prinuđeni smo da reagujemo na krajnje licemerne reakcije dela javnosti i pojedinih zvaničnika, koji ponovo koncerte proglašavaju državnim neprijateljem broj 1. Društvu, u kojem je dozvoljeno da ljudi sede jedni na drugima u kafićima i restoranima, pune tržne centre, teretane i skijališta, u kojima se ne primenjuje gotovo nijedna mera, glavni problem je koncert održan sa svim dozvolama i poštovanjem mera?! I to na tačno godinu dana otkako je skoro sve vreme jedino nama ukinuto pravo na rad i mogućnost da prehranimo naše porodice! Jer virusi izgleda ne napadaju ako su u pitanju otvaranje spomenika, doček sportista ili žurke u privilegovanim klubovima, ali jedva čekaju rok ili pop koncert da udare? Ili će pre ipak biti da neko traži žrtvenog jarca kako bi svi ostali mogli da nastave nesmetano da rade?
I to koncert, koji je uz poštovanje niza mera, od dozvoljenog broja ljudi u prostoru sa kovid redarima do merenja temperature, održan samo dan nakon što se sličan broj ljudi okupio na dočeku Novaka Đokovića (po nama apsolutno zasluženo!), sa sve muzikom i pevanjem. Jedina razlika je što je taj skup u medijima dočekan s ovacijama, dok su koncerti opet stavljeni na stub srama. U javnom linču nažalost učestvuju čak i najviši državni službenici, a upravo njima bi morala da bude poznata informacija o četiri naučno dokazane studije sprovedene u Nemačkoj i Španiji proteklih meseci, koje su potvrdile da sedeći koncerti imaju zanemarivo mali rizik od zaražavanja, puno manji od tržnih centara, kafića i svih drugih spomenutih mesta i događaja!
Prošlo je tačno godinu dana otkad je u Srbiji uvedena zabrana okupljanja, a koncerti i manifestacije su praktično postale zabranjena delatnost, bez ikakvog plana kada mogu biti vraćeni i bez obzira na njihov neizmeran doprinos društvu, ekonomiji, turizmu, kulturi, i neprocenjivom doprinosu dobrom imidžu Srbije i mentalnom zdravlju, za koje se kontinuirano zanemaruje da je takođe ključan aspekt sveukupnog zdravlja.
Inicijativa za život domaće muzičke scene je nameravala da na ovu godišnjicu izađe sa konstruktivnim predlozima da država Srbija napravi plan otvaranja po uzoru na Veliku Britaniju. Jer ako zaista predvodimo stopu vakcinacije u Evropi, treba da se ugledamo na ovu zemlju čiji Premijer je ne samo na rečima, već i na delima pokazao puno razumevanje za britansku kreativnu scenu i najavio fazno otvaranje po kom će sredinom maja na ostrvu biti dozvoljeni događaji do 10.000 ljudi, a od 21. juna biti ukinute sve restrikcije za masovna okupljanja, uključujući i one o fizičkoj distanci. Međutim, medijski linč koji je ponovo pokrenut protiv koncerata nas je primorao da zatražimo jednak tretman za sve, da svi segmenti društva podele sa nama ono što proživljavamo već godinu dana. A jednak tretman znači:
SVI SU ZATVORENI – koncertni prostori, kafići, restorani, tržni centri, skijališta, teretane, frizerski saloni i svi drugi uslužni objekti.
Ili
SVI RADE, uz poštovanje mera koje su jednake za sve!
Takođe, svi kojima je zabranjeno pravo na rad u punim kapacitetima moraju dobiti adekvatnu finansijsku podršku države, po uzoru na druge evropske zemlje koje su uložile milijarde evra za spas lokalnih kulturnih i kreativnih scena. Krajnje je vreme da država prestane da troši novac na privredne grane koje nisu ugrožene, i tako sačuva novac u budžetu koji je potreban za spas onih najugroženijih.
Muzičari su uvek bili među prvima kada je u pitanju prikupljanje humanitarne pomoći za one kojima je najpotrebnija. Krajnje je vreme da i naša država, ali i društvo u celini, poput većine drugih, prepoznaju značaj domaće muzičke scene i ne dozvole njeno potpuno gašenje. U Srbiji ima najmanje milion nas, a verovatno i mnogo više, kojima je muzika sastavni deo identiteta i koji nećemo pristati na društvo „nove normalnosti“ u kojima se koncerti spominju samo u istorijskim udžbenicima. Nas koji znamo da je život mnogo više od pukog preživljavanja i koji ćemo itekako umeti da artikulišemo svoj glas ako niko ne bude želeo da čuje naše mirne apele.
Ovaj proglas je deo akcije „Inicijative za život domaće muzičke scene“, koju je pokrenula grupa pojedinaca, dugogodišnjih radnika na domaćoj muzičkoj sceni, a koju je do sada podržala većina najvećih manifestacija i organizatora događaja u Srbiji, kao i drugih aktera srpske muzičke scene.
