Na taj način zajedno sa Isidorinom porodicom, saradnicima i prijateljima učinićemo sve da njena dela budu dostupna svim ljubiteljima klasične muzike širom sveta. U narednom periodu radićemo i na promovisanju muzike Isidore Žebeljan na društvenim mrežama, komunicirajući sa mnogim pisanim tragovima (intervjuima i tekstovima) koje je umetnica ostavila za sobom.
Vreme u kom živimo omogućava da mnogi artisti, iako više nisu sa nama, nastavljaju svoj virtuelan život. Čitavi timovi bliskih saradnika na taj način čuvaju sećanje na umetnika, edukujući generacije novih slušalaca. Samim tim njegova dela, životna filozofija i muzička misija postaju večni. Upravo svedočimo toj vrsti transformacije u muzičkoj industriji.
Poput velikih imena iz sveta pop muzike kao što su David Bowie Prince ili Maria Callas naš zadatak biće da ta dela i život Isidore Žebeljan učinimo – večnim.
Prvo izdanje koje će biti digitalno objavljeno je album „Iluminacije/Illuminations“. Objavljen na CD-u 2013. godine pod okriljem izdavačke kuće Mascom, album sadrži muzike koje je Isidora Žebeljan komponovala za pozorišne predstave: „Škola za žene“, „Tri musketara“, „Banat“, „Leons i Lena“, „Višnjik“, „Mišolovka“, „Mileva Anštajn“, „Nevjesta od vjetra“, „Suze su O.K.“, „Leda“, „Kralj Lir“, „Kantri“, „U cara Trojana kozje uši“, „Čudo u Šarganu“ i „Trg heroja“.
Objavljivanje albuma na striming servisima najavljuju dva singla, to su numere Arnolfova pesma iz „Škole za žene“ i „Nevjesta od vjetra (1&2)“.
„Arnolofova pesma“ jedna je od najpopularnijih Isidorinih pozorišnih muzičkih minijatura. Potekla je iz muzike za Molijerovu „Školu za žene“, predstave koju je 1998. godine postavilo Crnogorsko narodno pozorište iz Podgorice, u režiji Milana Karadžića. Pisana je za kontratenor i mali ansambl (viola, klavir, udaraljke). Prvi deo ove mediteranski zavodljive pesme peva se na izmišljenom, improvizovanom kvaziromanskom jeziku, na koga se nadovezuje vesela sicilijanska kanconeta. Na ovom snimku pevač je Nebojša Ignjatović, stalni Isidorin kontrabasista u muzikama za pozorište, koji je improvizovao izmišljene reči u toku samog snimanja.
Tema „Škola za žene“ biće dostupna na svim striming servisima od 18. februara.
Dve pesme „Nevjeste od vjetra“ proistekle su iz muzike za istoimenu pozorišnu predstavu Slobodana Šnajdera, koja je u Narodnom pozorištu u Beogradu postavljena 2003. godine, u režiji Borisa Miljkovića. Bazirane na pentatonici iz Međumurja, ove dve pesme predstavljaju jedna drugoj varijaciju. Setna patina drevnosti spore pesme i divlja ritmičnost brze pesme pretaču se jedna u drugu, postajući i kontrast i ogledalo.
Tema „Nevjesta od vjetra (1&2)“ biće dostupna na svim striming servisima od 25. februara.
Projekat digitalizacije muzičke zaostavštine Isidore Žebeljan prokomentarisao je njen životni saputnik, kompozitor Borislav Čičovački:
„ Objavljivanje snimaka svih muzičkih dela Isidora Žebeljan, koje je započeo Mascom, jeste izuzetan i najvažniji zadatak za očuvanje i široku prezentaciju muzike internacionalno najprominentnijeg srpskog kompozitora i jednog od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca u prvim decenijama 21. veka uopšte. Tako će muzičari, izvođači i publika širom sveta moći da se u potpunosti upoznaju sa magično uzbudljivim, zanosnim i moćnim stvaralaštvom jednog od najznačajnijih umetnika u istoriji srpske kulture, velikog evropskog kompozitora, Isidore Žebeljan,„ izjavio je dr Borislav Čičovački, suprug pokojne umetnice.
Album „Iluminacije/Illuminations“ biće objavljen na svim striming servisima u drugoj polovini marta.
Isidora Žebeljan je pažnju internacionalne javnosti privukla je svojom operom Zora D, koju je poručila Dženezis Fondacija iz Londona. Premijerno je izvedena u Amsterdamu 2003, u režiji Ser Dejvida Pauntnija (Sir David Pountney) i Nikole Rab (Nicola Raab). To je prva srpska opera čija je svetska premijera održana u inostranstvu (Amsterdam), i to kao porudžbina inostrane institucije (Genesis Foundation London).
Nakon uspeha opere Zora D. Isidora Žebeljan je neprekidno dobijala porudžbine značajnih institucija i muzičkih festivala, kao što su Fondacija Berlinske filharmonije, Venecijansko bijenale, Festival u Bregencu, Genesis Foundation London, Univerzitet u Kentu, Opera iz Gelzenkirhena, Holandski kamerni hor, Accademia Musicale Chigiana Siena, City of London Festival, Fondacija Eduard van Beijnum, Savet za muziku Nemačke itd.
Komponovala je za izuzetne muzičke ansamble kao što su: Bečki simfoničari, The Academy of St. Martin in the Fields, Brodski kvartet, Holandski kamerni hor i London Brass. Njene kompozicije se redovno izvode po čitavoj Evropi, Izraelu, Dalekom Istoku, Americi, Africi i Australiji, uključujući i festivale Venecijansko bijenale, Festival u Bregencu, White Light Festival (Lincoln Center, New York), RAI Festival Nuova Musica (Torino), i mnoge druge.
Muziku Isidore Žebeljan izvodili su još, između ostalih, i BBC Simfonijski orkestar, Simfonijski orkestar iz Geteborga, Simfonijski orkestar RAI Torino, Janačekova filharmonija, Kraljevska filharmonija Galicije, Venecijanski solisti, Moravska filharmonija Olomouc (Češka), Haydn orkestar (Italija), Nova filharmonija Vestfalije, Beogradska filharmonija, Brodski kvartet, London Brass, dirigenti Paul Daniel, David Porcelijn), Claudio Scimone, Michael Seal, Tomáš Netopil, Christoph Poppen, Pierre-André Valade, Peter Dijkstra, hornista Stefan Dohr, klarinetisti Joan Enric Lluna, Alessandro Carbonare, violinista Daniel Rowland i drugi.
Isidora Žebeljan je takođe bila jedan od najistaknutijih srpskih kompozitora muzike za pozorište i film. Komponovala je muziku za četrdeset pozorišnih predstava u značajnim pozorištima u Srbiji, Norveškoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Za svoj rad na tom polju tri puta joj je dodeljena Sterijina nagrada.
Isidora Žebeljan je takođe redovno nastupala kao muzički izvođač (dirigent i pijanista) svojih dela, ali i dela drugih, prvenstveno srpskih kompozitora. Dirigovala je, između ostalog, na koncertima u Londonu i u Amsterdamu. Kao pijanista je nastupala i snimala sa Brodski kvartetom.
Isidora Žebeljan je studirala kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Vlastimira Trajkovića. Od 2002. je bila profesor kompozicije na istom fakultetu, i to kao prva žena profesor kompozicije u Srbiji. Godine 2006. izabrana je za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, kao najmlađi član, a 2012. godine izabrana je za člana Svetske akademije umetnosti i nauka (World Academy for Art and Science).
