Dugoočekivana prodajna izložba Branislava Babića Kebre održaće se u najneobičnijem kutku Cetinjske ulice u Beogradu – u ,,Kuli“ nekadašnje pivare Bajloni.
Izložba digitalnih crteža frontmena Obojenog programa biće otvorena u okviru šeste Kontakt konferencije, u četvrtak 24. marta u 17h.
Već skoro 10 godina Branislav Babić Kebra objavljuje crteže nastale u najjednostavnijem kompjuterskom programu, u „paintu“. Otkako je počeo da vodi svojevrstan vizuelni dnevnik alternativne vizije svakodnevice, pored muzike Obojenog programa, javnost se zainteresovala i za njegove crteže.
Kebrini digitalni crteži su do sada dva puta bili izloženi u Beogradu, a ovo će biti prvi put posle osam godina da će njegove geometrijske apstrakcije, koje su postale neizostavni deo pop kulture, biti izložene u više fizičkih oblika i formata.
Izložba digitalnih crteža Branislava Babića Kebre traje od 24. do 31. marta i biće otvorena svakoga dana od 18 do 22h.
,,Pre svega Kebrine slike su jedan svet, postoji nešto što se prenosi iz slike u sliku. U hijerarhiji stvorenja, nezavisno od ličnog udesa, svi su bez izuzetka radosni, tako da se može reći da je na slikama preovlađujuća emocija, umetnička emocija, osećanje radosti ili bolje reći, neka bezrazložna veselost, iako ne sagledavamo zašto su veseli a mogli bi biti i tužni. Bića plešu! Kao da imaju svest da su uslikana i shodno toj činjenici, poziraju, prikazuju se. Ali kakva su bića u pitanju? Polutanske prikaze, pola devojka, pola mačka, pola dečak, pola pas. Ipak, najčešće su ptičiji, papagajski likovi koji kao da pokušavaju nešto da pričaju, da nam saopšte, ili su u nekoj problematičnoj obešenjačkoj akciji. Kada su u pitanju ljudske figure, naravno, prilično oneobičajene, predstavljene su u paru, da li u pokušaju fizičkog obračuna ili hrle jedno drugom u zagrljaj? U svakom slučaju, traže se. Njihove glave su krunisane ili je to plamen, gori im mozak. Da li to govori o njihovoj potrebi da se uznesu, da se izdignu na neki viši nivo ili da sagore, da nestanu? U portretima pak vidljiva je težnja ka apstrakciji. Svedenost izdiže te likove iznad realnog ili bolje reći naturalnog. Anfas postavljene na ikonografiju, prikovane na simbole gledaju kroz posmatrača, gledaju u neki drugi svet u kom se nalazimo ili ne nalazimo, mi koji ih posmatramo, deluju hipnotički na nas. Treba još reći da je ovo slikarstvo pop, u niskoj je rezoluciji i u kataloškoj paleti, blisko je stripu. Naravno, rezultat je rok senzibiliteta autora i to je dragoceno, bar meni, jednostavno volim to. Nema dobre umetnosti bez rokenrola“ – Slobodan Tišma.
