Sastav iz Bostona koji je u Beogradu, do sada, prvi i jedini put svirao sad već davne 1989. u SKC-u, čim su se u 21 čas ugasila svetla, dočekan je zaglušujućim hukom publike. Uvodnom temom „Cactus“, sa debi albuma „Surfer Rosa“ (1988), odmah su dali do znanja da će akcenat i biti na publici najpoznatijem materijalu iz rane faze, te su tako, sa albuma uz koje je stečena svetska popularnost, „Doolittle“ (1989) i „Bossanova“ (1990), odsvirane, između ostalih, „Gauge Away“, „Monkey Gone To Heaven“, „Wave of Mutilation“, „Rock Music“, „Havalina“… Bend je ostao veran tradiciji da sa publikom komunicira isključivo pesmama, ne i između njih. Takođe, potvrdili su da ne robuju set-listi, jer se koncert, od uvodne numere, značajno razlikovao od prethodnih na aktuelnoj turneji.
Uz odličan zvuk tokom celog koncerta, praveći retrospektivu ključnih momenata karijere, od onih početnih, poput „Bone Machine“, „Caribou“, „Isla de Encanta“ i „Gigantic“, Blek Frensis, gitarista Džo Santijago, bubnjar Dejvid Lovering i basistkinja Paz Lenčantin su stigli i do nedavnih singlova „Human Crime“ i „There’s Moon On“, koji najavljuju predstojeći album „Doggerel“. Očekivano, najsnažniju reakciju izazvao je najveći hit „Here Comes Your Man“, mada su se aplauzi i uzvici oduševljenja mogli čuti tokom svake od, doduše, retkih i kratkih pauza između pesama. U drugoj polovini koncerta, Frensis je izveo na akustičnoj gitari nekoliko numera, a refren „Where Is My Mind“ pevao se iz svih grla.
Obožavaoci su dugo, po odlasku benda sa scene, dozivali Pixies na bis, međutim, „produžetka“, ovoga puta, nije bilo. Uprkos tome, publika je prezadovoljna napustila Tašmajdan, u nadi da do novog susreta sa miljenicima pauza neće biti duga.
Foto: Antonio Ahel/ATA Images