KRUNIĆEV KUTAK CELULOIDNE MRŽNJE PREDSTAVLJA:
DANAS NEMA MLEKA, DANAS NEMA HLEBA, ALI ZATO GLEDAJ RTS, JER TO TAKO TREBA
Sinoć je na terasi restorana RTS-a održana žurka „Čarolija se nastavlja“ povodom povratka Nine, našeg kandidata za pesmu Evrovizije.
Bilo je puno poznatih gostiju a od ljudi koje sam poznao bili su: Aleksa Jelić, Ana Štajdohar, Nikola Demonja, Saška Janković, Milan Kalinić, Tijana Bogićević, LoOney, Marko Kon, Milan Nikolić, Ogi Radivojević i otac mu Rade, Aleksandra i Kornelije Kovač, Era „Vampir“, Ivana Jordan, Tanja Banjanin, Mari Mari, Sajko „OT Bend“ a svirali su Sale Sedlar i bend dok je Nina pevala sporadično. Kažem sporadično jer sam bio previše zauzet laktanjem sa snimateljima RTS-a i bahatošću tehničara.
Zauzeo sam sto najdalje od bine a najbliži baru, poučen iskustvom sa ranijih sličnih dešavanja. Ako zatreba da mogu da klisnem. Ako bude baš nepodnošljivo s nemogućnošću izbavljenja onda je tu bar da se zaljevam alkoholom.
U oči, u oči!
Izgleda da nisam jedini sa ovakvim stavom pošto su za istim stolom bili Marko Kon, Milan Nikolić, Era „Vampir“ i Milan Kalinić. I čuveni pevač LoOney, čiji novi album možete skinuti sa MTV sajta. MTV sajta, ne RTS sajta.
Program je počeo, kao i svaki put s malo lake muzike, da se zagreje masa. Čisto da imaju čime da se zanimaju dok ne stigne alkohol, koji nikada nije stigao. Meni niko nije rekao da je organizovana i trka „Ko Prvi k Flaši – Njegovo Zaljevanje“, pošto je viskija nestalo u prvih pola sata, a u narednih sat vremena i većina pića. Moram priznati za jednu domaćinsku kuću, za kakvu važi RTS, ovo je nedopustiva greška.
No godine iskustva u Jagnjećim Brigadama su naučile RTS mnogim diverzantskim akcijama te su, kako je piće nestajalo, strateški podmićivali masu s mezetlukom. Kada je nestalo mezetluka i pića iznet je roštilj a onda su 25 minuta kasnije pogasili reflektore. To je vidan znak da treba ići kući. Jedini problem je u tome što na terasi restorana nema svetla, a nalazi se na 8. ili komegodveć spratu. Ja sam hteo preko krova, željan da oprobam svoje novostečene supermoći, ali me je Urednik sprečio ubedivši me kako to nisu supermoći no iskrivljenje svesti usled prevelike doze RTS ljubaznosti.
A zatim smo tako opijeni RTS atmosferom i energijom otišli u restoran „Šansa“, gde sam u više navrata hteo da se sobalim sa stolice od smeha slušajući avanture Kona i Nikolića po svetu. Doduše privatnom afterpartiju je doprineo konjak kao i austriske kobasice iz „Worst Place“-a.
No, da se vratim prijemu i tamošnjim zbivanjima. Ovom naveliko najavljivanom događaju nisu prisustvovali glava RTS-a, gospodin Tijanić, Zdravko Čolić, Marija Šerifović kao ni članovi Eurosong žirija za našu zemlju Sanja Ilić i Slobodan Marković.
Takođe, RTS se stalno trti kako je nacionalna televizija, kako je to kanal za Srbiju itd. itd. Ako je sve ovo tačno, zašto su onda sve pesme bile na engleskom? Zašto je jedini izvođač koji je pevao na srpskom bio Sajko iz „OT Benda“? A on čovek čak nije ni trebao da peva, nego se tu zatekao više-manje slučajno. Zašto je sve išlo uživo, osim pesme „Čaroban“ koja je išla na plejbek? Zašto je parti organizovan na terasi restorana koja prima 50 osoba gde je bilo oko 100 ljudi? Zašto niko nije pogledao vremensku prognozu i pomerio dešavanje unutra nego je narod bio izložen vetru i sporadičnoj kišici? Zašto nije bilo dovoljno pića? Zašto nije bilo dovoljno hrane? Zašto su voditeljke delovale kao da su primorane da budu tu? Zašto su snimatelji i tehničari RTS-a bahati i ne gledaju kuda idu? Zašto gospodin Tijanić nije došao da pozdravi sve prisutne, ipak je ovo događaj koji je organizovala njegova kuća? Imam previše „zašto“ i premalo „znaš jer…“.
Čitavoj situaciji nije doprinelo ni osoblje restorana koje je glasno protestvovalo zašto se toliko pije. Otišao sam do stola sa posluženjima koja su bila izložena gde me dočekala zla kafe-kuvarica sa rečenicom: „Dečko, ajde sačekaj malo sad ćemo da iznesemo piće, samo da se završi snimanje. Kao da će svi da pomru od žeđi. Strpite se malo, ne otimajte se, biće.“ E, pa, nije bilo. I šta ćemo sad? Hrana je izneta tek kada je okupljena masa počela glasno da protestuje. To se ne radi tako. Izneto je šest ovala sa proređenim mezetlukom. Na stotinak ljudi? Koliko vi tačno mislite da narod jede? Da se razumemo, nisam alav, ne volim kada novinari sipaju piće zavrat i meću meze u džepove za kući. Ali svi znamo da je elita užasno bahata i da će da pojedu i popiju štagod. Narendati malo suhomesnatog i dati im po čašu pića je blago rečeno – uvreda, pogotovo ako uzmemo u obzir tu neku pretplatu o kojoj stalno slušam. Tako da, ako će da bude domaćinski onda ima da pretekne. Ako ne, onda neki kanapei i francuski konobari sa „Monsieur, c’est incroyable!“ parolom.
Pošto su se gosti izotimali za hranu, jer je samo tako bilo moguće nešto jesti, tehničari su se brže bolje pokupili i smotali kablove, rasklopili scenografiju (koja se sastojala od improvizovane bine i jednog panoa), pogasili svetla i zapalili kućama, a gosti su bili prepušteni sami sebi i svojoj snalažljivosti u pronalaženju izlaza iz lavirinta kancelarija, redakcija, hodnika, liftova…
Ono što je najtužnije od svega jeste činjenica da će sve ovo pasti u senku zaborava jer niko neće smeti javno da kaže kako je glamur RTS-a samo paravan dok je iza štap, kanap i socijalizam. Ali imajte na umu da naši izvođači pevaju pesme na engleskom. Ovde na engleskom a u inostranstvu na srpskom. Nešto tu nije kako treba. I posle toga zašto narod Srbije sluša MC Stojana. Stvarno, i ja se pitam…
