Maestralan nastup Zvonka Bogdana

Legendarni panonski šansonjer Zvonko Bogdan je bez mnogo muke u četvrtak uveče napunio Sava centar sjajnom pesmom, a beogradsku publiku ponovo maestralno odveo na jedinstveno dvoipočasovno muzičko putovanje kroz vreme, i još jednom neosporno potvrdio status najznačajnijeg i najpopularnijeg izvođača tamburaške muzike.
-Dobro veče dragi gosti, dragi domaćini! Dobro veče Beograde, i ako smem da kažem mojim momcima: ‘Dobro veče Vojvodino’, i naravno dobro veče svim žiteljima države Srbije- pozdravio je Zvonko Bogdan publiku u dvorani Sava centra.
Pozdravljen burnim aplauzom Bogdan je otkrio da mu sa izlaskom na pozornicu obično ispare svi prethodni planovi šta će izvesti te večeri, ali da će beogradsku publiku pokušati da približi „maličice jednom vremenu koje se ponoviti neće, koje je imalo ljude koji su pisali pesme, bili zaljubljeni, i imali tužne i sretne trenutke“.
-Rešio sam da vas prošetam kroz Panoniju, od Zagorja do Karpata…do uzburkanog Balkana. Na večerašnjem programu biće pesme, pjesme i pesme – najavio je Bogdan šta će svirati sa svojih 16 tamburaša.
Odmah na početku preselio je Beograđane u 1823. godinu kada je mađarski pesnik Šandor Petefi napisao „Ako si ti pupoljak ruže“, zatim i „Na te mislim“ njegovog savremenika iz Slavonije Nikole Vladimira Nikolića.
-Samo par godina kasnije 1833. u Novom Sadu rođen je najveći pesnik vojvođanske ravnice Jova Jovanović-Zmaj. Imao je bezbroj predivnih pesama, ali jedna ostaje za sva vremena – „Sićani slavuji“ najavio je Bogdan.
Kroz Sava centar zvonko su odjekivale tambure i Bogdanov topao glas u „Jesi li čula dušo“, „jednu od najlepših ljubavnih pesama“, koju je napisao Đura Jakšić. Bogdan je na trenutak napustio Panoniju i odveo publiku do Mostara pre sto godina, samo da čuju Šantićevu „Eminu“ i „Ašik osta na te oči“ Osmana Đikića. 
-Napisao je najljepše stihove koje sam u životu čuo, nemam često priliku da ih pevam, ali evo večeras -rekao je Bogdan.
Kralj panonskog evergrina i njegovi tamburaši izveli su „Curo draga iz sokaka mog“, „Ne vredi plakati“, zatim kako je Bogdan rekao kabaretski šlager iz 1912. godine iz Budimpešte ‘Jesen stiže dunjo moja'“, pesmu ruskih emigranata u Bačkoj „Večernji zvon“, zatim „Hladan vjetar poljem piri“ i „Kad mi pišeš mila mati“.
– Somboru moj otac je često čekao zoru u kafani ‘Slon’, svirali su dobri tamburaši 200-300 metara od naše kuće, i pred zoru bi donosio mami serenadu. Jedne noći me probudila mati ‘da vidiš šta ti radi babo’. Tamburaši su počeli da sviraju ovu pesmu ‘Cele noći ladovina’, te noći su se svi veselili samo se mojoj mami dizala kosa na glavi – prisetio se Bogdan.
Kao veliki gospodin tamburaške pesme otkrio je da ga svaki put u Beogradu pre koncerta zaustavljaju i mole da ih podseti kako je bilo pre 40 godina kada je počinjao pevačku karijeru u beogradskom hotelu „Union“.
-Kažem ‘pa biće teško da napravim tu atmosferu pre dvanaest, tamburaši su još trezni – našalio se Bogdan.
Podsetio je publiku na svog prvog kapelnika u Beogradu Branka Belobrka, „koji je svirao violinu pokojnom Carevcu“ i zahvaljujući čijem podstreku se i danas bavi tamburaškom muzikom. Njemu u čast izveden je splet pesama „Kad imaš druga“, „Kraj jezera“, „Fijaker stari“, „Govori se da me varaš“, „Četir konja debela“…usledile su prve ovacije te večeri.
-Sve ove pisme, pesme i pjesme su vezane za određeno vreme, ljude i događaje. Posvetio sam ih ćerki, sinu, didi, majci, prijateljima, ovamo-onamo, ali nikako nisam stigao da napišem jednu za moju suprugu, a kako mi se čini neću ni stići – našalio se Bogdan.
„Ej salaši na severu Bačke“, nasledila je „Već odavno spremam svog mrkova“ i „Ima dana“, stari evergrin beogradskih kafana.
-Kad sam počinjao pre 40 godina, Beograd je imao specifičan noćni zivot, bilo je kafanskih pevača koliko ti je srce želelo. Bile su pesme bez kojih se nije moglo zamisliti veče. Jedan gospodin koji je obilazio kafane, krojač Vojkan Tasić, imao je piskav tenorčić, bio je uvek blago našminkan od žestokog pića, malo crvenkastog nosa, i popularisao je pesmu ‘Ima dana’ – podsetio se Bogdan.
Na kraju, Bogdan je koncert doveo i u moderna vremena i to do rokera Momčila Bajagića-Bajage i Saše Lošiča-Loše, izvevši obradu njiihove zajedničke pesme „A ti se nečeš vratiti“ iz serije „Vratiče se rode“.
-Pre nekoliko meseci stigla mi je poruka od Bajage i Loše ‘probaj od ove naše pesme da učiniš nešto da zvuči tamburaški’. Ako vam se dopadne vi ćete aplaudirati, ako ne, nikom ništa -rekao je Bogdan. Naravno, usledile su ovacije, što je bio odličan trenutak za vrhunac koncerta, izvođenje sledeće pesme – „Ko te ima taj te nema“, velikog hita od pre nekoliko godina. Pesmu vođe Garavog sokaka Baneta Krstića, koju je malom autorskom intervencijom, Bogdan pretvorio u još jedan svoj klasik, pevala je cela dvorana. Koncert je završen u velikom stilu, uz gostovanje rumunskog cimbaliste Mirče, sa kojim je Zvonko Bogdan otpevao „Mislio sma da me varaš“, „U tom Somboru“, „Kad sam bio mlađan lovac“, „Moja mala nema mane“, „Evo banke Cigane moj“, „Kad padne prvi sneg“…
-Da ste mi živi i zdravi. Sretni vam svi nastupajući praznici i da se vidimo dogodine – poručio je Bogdan ispraćen ovacijama sa pozornice Sava centra.