Na današnji dan – 11. april
1227 – Umro je Džingis-kan, vojskovođa i osnivač mongolske države.
1514 – Umro je Donato Bramante, italijanski arhitekt. Poslednjih petnaest godina života proveo je radeći za pape Aleksandra VI I Julija II. Njegovo delo imalo je presudan uticaj na arhitekturu visoke renesanse.
1689 – Krunisan je engleski kraljevski par Vilijam III Oranski (William) i Meri II (Mary). Za vreme njihove vladavine doneto je nekoliko važnih odredaba i zakona – Deklaracija prava, Akt tolerancije.
1713 – Utrehtskim mirom okončan je „rat za špansko nasleđe“. Nizom ugovora, koje su 1713, 1714. i 1715. potpisale Engleska, Francuska, Holandija, Savoja, Portugalija i Pruska, preuređena je mapa Evrope, a Španija je prinuđena da za vladare prihvati francuske Burbone (Bourbon).
1755 – Rođen je Džejms Parkinson (James), britanski lekar koji je otkrio Parkinsonovu bolest.
1814 – Postignut je sporazum u Fontenblou prema kojem je Napoleon Bonaparta abdicirao i bio prognan na ostrvo Elba. Na prestolu ga je zamenio Luj XVIII.
1842 – Beogradski trgovci braća German završili su izgradnju prve srpske lađe „Knez Mihailo“. Majstori iz Carigrada počeli su izgradnju 1840. u Brzoj Palanci, na Dunavu. Brod je mogao da se koristi i u vojne svrhe – imao je 18 mesta za topove.
1894 – Uganda je postala britanski protektorat.
1899 – SAD su od Španije preuzele Filipine.
1919 – Osnovana je Međunarodna organizacija rada sa sedištem u Ženevi.
1945 – Američke trupe osvojile su u Drugom svetskom ratu nemačke gradove Esen i Vajmar, i oslobodile koncentracioni logor Buhenvald.
1948 – Počela je izgradnja novog beogradskog naselja na levoj obali Save – Novog Beograda.
1952 – Krvavim vojnim pučem vlast u Boliviji preuzeo je Nacionalni revolucionarni pokret.
1961 – U Jerusalimu je počelo suđenje bivšem funkcioneru nacističke Nemačke, Adolfu Ajhmanu (Eićman), za ratne zločine nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu.
1973 – Nacistički lider Martin Borman zvanično je proglašen mrtvim i skinut sa liste traženih ratnih zločinaca u SR Nemačkoj.
1977 – Umro je francuski pisac Žak Prever (Jacques Prevert) „pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće“, autor čuvene „Barbare“, veoma popularan među mladima 1950-ih godina. Poznat je I po scenarijima za filmove Marsela Karnea (Marcel Carnet) „Obala u magli“, „Hotel Sever“, „Deca raja“ i „Ljubavnici iz Verone“.
1979 – U glavni grad Ugande Kampalu ušle su trupe Tanzanije I snage opozicije u egzilu, okončavši osmogodišnju vladavinu diktatora Idija Amin Dade koji je pobegao u Libiju.
1984 – Konstantin Černjenko izabran je za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta ŠSR-a.
1985 – Umro je predsednik Albanije Enver Hodža (Hoxa). Kao neprikosnoveni komunistički lider od završetka Drugog svetskog rata do smrti, bio je pristalica staljinističkog kursa.
1991 – Savet bezbednosti UN je proglasio kraj Zalivskog rata, uz obećanje Iraka da će platiti ratnu štetu i uništiti oružje za masovno uništavanje.
1999 – Indija je uspešno isprobala raketu dugog dometa tipa „Agni“, sposobnu da nosi i nuklearne projektile.
1999 – U Beogradu je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“. Ubistvo nije razjašnjeno.
2001 – Škotska kompanija „PPL Terapeitiks Pielsi“, koja je 1996. stvorila prvog kloniranog sisara – ovcu Doli, saopštila je da je proizvela pet kloniranih prasića.
2002 – U sedištu UN u Njujorku zvanično je osnovan stalni Međunarodni sud za ratne zločine, pošto je više od 60 zemalja ratifikovalo Rimski sporazum iz 1998. kojim je uspostavljen taj sud.
2012 – Umro je Ahmed Benb Bela, prvi predsednik Alžira posle sticanja nezavisnosti od Francuske i simbol svetskog anti-kolonijalnog pokreta
