Na današnji dan – 5. jun
754 – Ubijen je Bonifacije, nazvan Apostol Nemačke, misionar pape Grgura II. Tokom misije među germanskim plemenima od 719. osnovao je biskupije u više mesta na germanskom području. Ubio ga je jedan Frizijac, paganin.
1723 – Rođen je škotski ekonomista i filozof Adam Smit (Smith), uz Dejvida Rikarda (David Ricardo) najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije („Bogatstvo naroda“, „Teorija moralnih osećanja“).
1806 – Napoleon je proglasio Holandiju kraljevinom i za kralja postavio svog brata Luja Bonapartu (Luis).
1819 – Rođen je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams (John Couch). Na osnovu nepravilnosti u kretanju planete Urana, odredio je, skoro istovremeno sa Irbenom Leverjeom (Urbain Le Verrier), putanju planete Neptuna.
1826 – Umro je kompozitor i pijanist Karl Marija fon Veber (Carl Maria, Weber), jedan od kreatora romantičnog izraza u nemačkoj muzici. Njegovo remek delo „Čarobni strelac“ smatra se prototipom nemačke romantične opere.
1827 – Otomanske trupe su ušle u Atinu i zauzele Akropolj, pošto su slomile ustanak Grka.
1837 – Srpski knez Miloš Obrenović postavio je prve ekonome (agronomi) čiji je zadatak bio da savetuju seljake da svaki zaseje određenu količinu pšenice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira…
1873 – Pod pritiskom Britanije, sultan Zanzibara Said bin Bargaš (Bargash) zatvorio je tržište robova.
1878 – Rođen je Fransisko Pančo Vilja (Francisco Panćo Villa), lider seljačke revolucije u Meksiku (1910-17), uz Emilijana Zapatu najpopularniji meksički narodni tribun. Proglašen je 1966. za meksičkog nacionalnog junaka.
1883 – Rođen je engleski ekonomista Džon Majnard Kejnz (John Maynard Keynes), poznat po delu „Opšta teorija zaposlenosti, kamate I novca“, koje je donelo radikalan zaokret u ekonomskoj teoriji.
1887 – Rođen je lekar Kosta Todorović, infektolog I mikrobiolog, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Značajan je i njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene.
1898 – Rođen je pesnik i dramski pisac Federiko Garsija Lorka (Federico Garcia Lorca), jedna od najznačajnijih ličnosti španske književnosti 20. veka. Streljali su ga pripadnici fašističke Frankove (Franco) civilne garde 1936. („Ciganski romansero“, „Pesnik u Njujorku“, „Krvava svadba“, „Dom Bernarde Albe“).
1915 – Žene su u Danskoj dobile pravo glasa.
1916 – Britanski feldmaršal lord Horejšo Herbert Kičener (Horatio, Kitćener), osvajač Sudana i ministar rata u Prvom svetskom ratu, potonuo je sa oklopnom krstaricom „Hempšir“, koja je, ploveći za Rusiju, naišla na minu.
1941 – Tokom Drugog svetskog rata eksplodiralo je spremište municije nemačke vojske u Smederevskoj tvrđavi. Poginule su hiljade ljudi, a srušeno je i oštećeno na stotine kuća. Uzrok eksplozije nije poznat.
1945 – Predstavnici ŠSR-a, SAD, Velike Britanije i Francuske potpisali su u Berlinu Deklaraciju o preuzimanju vrhovne komande nad poraženom Nemačkom u Drugom svetskom ratu i njenoj podeli na četiri okupacione zone.
1947 – Državni sekretar SAD Džorž Maršal (George Marshall) izneo je plan finansijske pomoći Evropi, razorenoj u Drugom svetskom ratu. „Maršalov plan“ kojim su SAD evropskim zemljama dale 15 milijardi dolara pomoći od 1948. do 1952, donet je iste godine na Ekonomskoj konferenciji u Parizu.
1967 – Izraela je počeo rat protiv arapskih zemalja – Egipta, Sirije i Jordana. Izraelske snage su u narednih šest dana izbile na Suecki kanal, zauzele Sinajsko poluostrvo, pojas Gaze, deo Jordana I Golansku visoravan u Siriji.
1968 – Palestinac Sirhan Sirhan je u atentatu u Los Anđelesu smrtno ranio američkog senatora Roberta Kenedija (Kennedy), mlađeg brata predsednika Džona Kenedija (John), takođe ubijenog u atentatu, 1963. u Dalasu. Robert Kenedi je narednog dana umro.
1972 – U Stokholmu je počela prva konferencija UN o zaštiti i unapređenju čovekove okoline.
1975 – Suecki kanal koji je bio zatvoren od izraelsko-arapskog rata 1967, ponovo je otvoren za međunarodni saobraćaj.
1992 – Jugoslovenska narodna armija (JNA) napustila je kasarnu „Maršal Tito“ u Sarajevu, čime je završeno povlačenje JNA iz Bosne i Hercegovine.
2000 – Poslednjeg dana posete Rusiji, Bil Klinton (Bill Clinton) je, kao prvi američki predsednik, govorio u Državnoj dumi.
2000 – Apelacioni sud u Santjagu ukinuo je poslanički imunitet bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu (Pinoćet), otvarajući put da mu se sudi zbog zločina tokom njegove diktature. Sud je naredne godine obustavio suđenuje, proglasivši Pinočea mentalno nesposobnim.
2001 – Laburistička stranka ubedljivo je pobedila na izborima u Velikoj Britaniji, a Toni Bler (Tony Blair) je postao prvi premijer laburista sa dva uzastopna mandata.
2001 – Ujedinjene nacije su obeležile 20-togodišnjicu pojave AIDS-a. Procenjuje se da je u poslednje dve decenije 58 miliona ljudi zaraženo HIV virusom I da je više od 22 miliona od njega umrlo.
2003 – SAD i Južna Koreja postigle su dogovor o izmeštanju američkih trupa iz demilitarizovane zone koja je razdvajala Južnu I Severnu Koreju. Američke trupe su izmeštene u baze južno od te zone.
2004 – Umro je bivši američki predsednik Ronald Regan (Reagan). Za vreme njegova mandata (1981-1989) došlo je do otopljavanja odnosa sa Rusijom čiji je predsednik bio Mihail Gorbačov, a dvojica državnika postigla su veliki broj sporazuma u cilju zaustavljanja trke u naoružanju.
2005 – Na referendumu u Švajcarskoj odlučeno je da se ta država pridruži „Šengenskoj zoni“.
2012 – Umro je legendarni pisac naučne fantastike Rej Bredberi (Ray Bradburry), autor romana „Farenhajt 451“ po kojoj je snimljen istoimeni filmski hit. Napisao je 27 romana i više od 600 kratkih priča. Najpoznatiji su mu romani „Marsovski letopisi“, „Ilustrovani čovek“, „Zlatne jabuke sunca“ I „Okrobarska zemlja“, i priče za popularne serije „Zona sumraka“ I „Pozorište Reja Bredberija“.
