Na današnji dan – 28. jul
1330 – Srpski kralj Stefan Dečanski potukao je u bici kod Velbužda vojsku bugarskog cara Mihajla Šišmana, koji je poginuo u toj bici.
1586 – Tomas Heriot (Thomas Harriot) je iz Kolumbije doneo prve krompire u Englesku. Krajem XVI veka krompir je prenet i u Španiju. U početku se gajio kao ukrasna biljka, ali se zbog porasta stanovništva, ratova i gladi počeo širom Evrope koristiti za ishranu.
1655 – Umro je francuski pisac Sirano de Beržerak (Syrano, Bergerac), poznat po delu „Drugi svet“, u kojem je spojio političku satiru i naučnu fantastiku. Edmon Rostan (Edmond Rostand) ga je uzeo za glavnog junaka popularne komedije „Sirano de Beržerak“.
1741 – Umro je italijanski kompozitor i virtuoz na violini Antonio Vivaldi, jedan od najznačajnijih predstavnika baroka i prethodinika novog doba klasike. Iz njegovog obimnog stvaralačkog opusa najčuveniji je koncert za violinu i orkestar „Četiri godišnja doba“.
1750 – Umro je nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach). Savremenici su ga više cenili kao orguljaša, a interes za njegovu muziku i svest o njegovom značaju u istoriji muzike pojavili su se tek početkom 19. veka u doba muzičkog romantizma, naročito nakon Mendelsonovog (Mendelssohn) izvođenja Bahovog remek-dela „Muke po Mateji“ (1829).
1794 – Na giljotini su pogubljeni jedan od glavnih vođa Francuske revolucije i vođa jakobinaca Maksimilijan Robespjer (Maximilien Robespierre) i njegovi sledbenici. To je bio kraj „jakobinske diktature“ koja je zavedena u jesen 1793.
1821 – Peru je proglasio nezavisnost od Španije.
1858 – Prvi put je upotrebljen otisak prstiju kao znak identifikacije. Upotrebio ga je Vilijem Herčel (William Hersćel) u Indiji kada je uzeo otisak od Rađjadhara Konaija (Rajyadhar) na poleđini jednog ugovora.
1868 – Ratifikovan je 14. amandman Ustava SAD, kojim su crnci dobili pravo na američko državljanstvo.
1876 – U bici na Vučjem dolu Crnogorci su pobedili tursku vojsku pod komandom Muktar-paše i naneli joj teške gubitke – oko 4.000 mrtvih i ranjenih i 310 zarobljenih.
1899 – Rođen je srpski književni i pozorišni kritičar Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. Do 1971. Objavio je više dela iz oblasti književne i pozorišne kritike.
1914 – Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji, mesec dana posle atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu. Dalji tok događaja doveo je do Prvog svetskog rata.
1919 – U Amsterdamu je počeo Međunarodni sindikalni kongres, na kojem je osnovan Internacionalni savez sindikata, poznatiji pod nazivom Amsterdamska sindikalna internacionala.
1937 – Japanci su u Kinesko-japanskom ratu zauzeli Peking.
1940 – Britanci su u Drugom svetskom ratu odbili nemački napad na mediteransko ostrvo Maltu.
1941 – U odmazdi za požare u nemačkim garažama, Nemci su u Beogradu u Drugom svetskom ratu streljali više od 120 ljudi, mahom Jevreja, komunista i njihovih simpatizera.
1942 – Umro je britanski arheolog Vilijam Pitri (William Petrie), koji je 1880. počeo prva naučna arheološka iskopavanja u Egiptu I vodio ih gotovo pola veka. Osnovao je Britansku arheološku školu u Egiptu (1906).
1945 – Američki bombarder B-25 je u gustoj magli udario u „Empajer stejt bilding“ u Njujorku, tada najvišu zgradu u svetu. Poginulo je 14 ljudi.
1968 – Umro je nemački hemičar i nuklearni fizičar Oto Han (Otto Hahn), dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944. Jedan je od inicijatora i potpisnika Getingenškog apela (1957) protiv atomskog naoružanja.
1976 – U zemljotresu u kojem je potpuno razoren kineski grad Tangšan poginulo je najmanje 242.000, a ranjeno 164.000 ljudi.
1984 – Predsednik SAD Ronald Regan (Reagan) otvorio je Olimpijske igre u Los Anđelesu, koje su bojkotovali ŠSR i još neke zemlje tadašnjeg sovjetskog bloka kao revanš za američki bojkot Olimpijskih igara u Moskvi 1980.
1999 – Evropski sud za ljudska prava proglasio je francusku državu krivom za torturu nad uhapšenikom osumnjičenim za rasturanje droge. To je bila prva presuda ovog suda jednoj evropskoj zemlji.
2000 – Mirovne trupe UN ušle su u delove graničnog područja između Libana i Izraela. Izrael je 24. maja, posle 22 godine, povukao svoje trupe iz okupacione zone od 15 kilometara.
2001 – Alehandro (Alejandro) Toledo preuzeo je dužnost predsednika Perua. On je prvi predsednik indijskog porekla u istoriji te zemlje.
2005 – Irska republikanska armija (IRA) zvanično je proglasila kraj svoje oružane kampanje protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj, koja je trajala 35 godina i saopštila da će se za svoje ciljeve boriti političkim sredstvima.
