Na današnji dan – 2. avgust
1100 – Engleski kralj Vilijam II (William), sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom u šumi za vreme lova.
1552 – Dogovorom u Pasauu poništen je Augsburški Interim iz 1548, a luterani (protestanti) su dobili slobodu veroispovesti u Nemačkoj, što je ozakonjeno na saboru u Augsburgu 25. Septembra 1555.
1589 – Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III (Henri) ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman (Jacques Clement).
1788 – Umro je Tomas Genzboro (Thomas Gainsborough), poznati engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti.
1799 – Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje (Jacques Etienne Montgolfier), koji je sa bratom Žozefom Mišelom (Joseph Michel) 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.
1802 – Napoleon Bonaparta (Bonaparte) proglašen je „doživotnim konzulom“ Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.
1830 – Francuski kralj Šarl X Burbonski (Ćarles Bourbon) abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu, koja je izbila zbog kraljeve odluke da ukine slobodu štampe, raspusti parlament I promeni izborni zakon.
1858 – Britanski parlament usvojio je zakon (India Bill) kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune.
1876 – Rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960, osnivač modern dijalektologije, autor „Pravopisa srpskohrvatskog jezika“.
1903 – U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobođen je od turske vlasti tokom kojeg je stvorena „Kruševska republika“. Republika se održala samo 11 dana, a ustanak je u krvi ugušen.
1921 – Umro je italijanski operski tenor Enriko Karuzo (Enrico Caruso), proslavljeni izvođač dela Verdija i Pučinija I italijanskih kancona. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.
1922 – Umro je Aleksandar Graham Bel (Alexander Graham Bell), izumitelj telefona (1876).
1928 – Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom.
1934 – Umro je nemački predsednik Paul fon Hindenburg, a Hitler je sebe proglasio firerom (vođa) i preuzeo apsolutnu vlast.
1935 – Velika Britanija je donela zakon prema kojem je reformisan sistem upravljanja u Indiji, odvojeni su Burma i Aden od Indije, garantovana veća lokalna samouprava u provincijama i formirano centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju.
1936 – Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio (Louis Bleriot), pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš.
1939 – Albert Ajnštajn (Einstein) upozorio je američkog predsednika Ruzvelta (Roosevelt) da nemački naučnici rade na proizvodnji bombe sa uranijumom, posle čega su u SAD počeli (početkom 1940) istraživački radovi za proizvodnju atomske bombe.
1945 – Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vođa Staljin, predsednik SAD Truman i premijer Velike Britanije Atli (Attlee) postigli dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone posle Drugog svetskog rata.
1970 – Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.
1980 – U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji poginulo je 85 i ranjeno više od 200 ljudi. To je bio najteži teroristički napad u Evropi posle Drugog svetskog rata i izazvao je talas masovnih protesta širom Italije.
1990 – Iračka vojska napala je Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Slanjem trupa u Kuvajt, irački predsednik Sadam Husein pokrenuo je događaje koji su doveli do Zalivskog rata i stacioniranja američkih trupa u regionu.
1992 – Alžirske snage bezbednosti uhapsile su 50 naoružanih islamskih ekstremista i oduzele njihovo skladište oružja u kojem je pronađeno 150 bombi.
1994 – Pod pretnjom pooštravanja međunarodnih sankcija SR Jugoslaviji, vlada Srbije pozvala je lidere bosanskih Srba da private mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.
1997 – Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor (Charles Taylor) proglašen je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg građanskog rata okončana borba za vlast u zemlji.
1999 – U sudaru dva voza u istočnoj Indiji poginulo je 285, a ranjeno oko 300 ljudi.
2001 – Bosanski Srbin, general Radislav Krstić osuđen je u Hagu na 46 godina zatvora zbog masakra nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995, najvećeg ratnog zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata. Žalbeno veće Haškog tribunala je 2004. Prvosnažno osudilo Krstića ma 35 godina zatvora.
2002 – Snage UNITA-e su zvanično rasformirane, njenim generalima su oduzeti činovi i oni su integrisani u vojsku Angole.
2004 – Umro je legenda francuske fotogradije i svetski priznat fotograf Anri Kartije-Breson (Henri Cartier-Bresson).
